U Nišu o bombardovanju osiromašenim uranijumom, prisutan i italijanski pilot

Domeniko Leđero je rekao da je, što se tiče italijanske vojske, već dokazano štetno dejstvo i povezanost osiromašenog uranijuma i kancerogenih oboljenja i to još od 1987. godine, pre bombardovanja SR Jugoslavije.

"Imamo dokaze o tom štetnom delovanju i to još pre nego što su bila bombardovanja kod vas. Mi posedujemo video iz Pentagona na kome se ukazuje na štetnost osiromašenog uranijuma po zdravlje ljudi i danas ćemo ga projektovati tokom ovog skupa, a stavićemo ga na raspolaganje i vašim službama, jer je to sve u službi istine", rekao je Leđero.

Naveo je da je u Italiji bilo više od 80 sudskih postupaka, te da su svi ti procesi dobijeni, a presude su bile u korist vojnika i osuđujuće za Ministarstvo odbrane Italije.

"Vojnici su dobili velika obeštećenja, a članovi porodica vojnika koji su već umrli od posledica raznih kancera zahtevaju da se napravi zvanični spisak svih onih vojnika koji su stradali u operacijama NATO-a, a posledice su bile zračenje osiromašenog uranijuma", rekao je Leđero.

To je za nas ohrabrujuća sudska praksa koja dolazi iz zemlje članice NATO-a, u kojoj je dokazana uzročno-posledična veza između bolesti i bombardovanja, kažu organizatori simpozijuma.

Predsednik Udruženja građana "Osiromašeni uranijum" Sveto Nogo izjavio je da simpozijum predstavlja kraj medijske kampanje, te da će se sada oformiti radne grupe koje će pisati tužbe protiv država članica NATO-a.

Navodeći da se nada da će danas na simboličan način objediniti srpsku inteligenciju, Nogo je rekao da se nada i da će svi oni koji stvarno pripadaju srpskoj inteligenciji stati i podržati projekat Udruženja.

"Ako je neko intelektualac, on ima obavezu prema svome narodu, a najbolji način da se odužimo našem narodu je da ga odbranimo od ove pošasti što nas je zadesila kada su nas 78 dana besomučno bombardovali i nakon čega iz dana u dan sve veći broj ljudi oboli od karcinoma", rekao je Nogo i istakao da su i novorođena deca obolela od karcinoma.

Nogo: Pojedinačne tužbe, ne kolektivne

Nogo je rekao da je bitno to što je iza njihovog projekta stala Advokatska komora Srbije, Advokatska komora Beograda i delimično Advokatska komora iz Niša.

"Očekujem krajem septembra, početkom oktobra da ćemo govoriti o tome kako će izgledati tužba prema članicama NATO-a. Ovo nije kolektivna tužba i iza nje ne treba da stane država. Ovo su pojedinačne tužbe i tužićemo za materijalnu i nematerijalnu štetu koja nam je naneta", naveo je.

Istakao je da će biti tužene pojedinačno sve države članice NATO-a i dodao da će se prvo ići na pet država članica NATO-a, koje će odabrati posle današnje konferencije.

Advokat iz Niša Srđan Aleksić rekao je da se na današnjoj konferenciji nalaze naučnici iz celog sveta, Kine, Rusije, zapadnih zemalja, Nemačke, Francuske, Italije.

Naveo je da je najznačajnija presuda italijanskog suda, jer pokazuje da je jedna zemlja članica NATO-a dokazala uzročno-posledičnu vezu bombardovanjem osiromašenim uranijumom, boravkom njihovih vojnika i građana na Kosovu i Metohiji i oboljenja koja su nastala posle više godina.

"Danas ćemo razgovarati i ukazati kako da ostvarimo pravo za naše građane. Italijanima je trebalo pet godina, nama će manje vremena biti potrebno. Mi imamo materijalne dokaze od Italijana. Nadam se da za dve godine možemo da očekujemo prvu presudu", rekao je Aleksić.

Dodao je da Udruženje apeluje da se do rešenja dođe mirnim putem, te da se građanima Srbije, kao i italijanskim, isplati šteta.

"Govorim samo o onim građanima koji žive na teritoriji koja je bombardovana osiromašenim uranijumom i onima koji su boravili na KiM", istakao je Aleksić.

Učesnici skupa smatraju da pravo koje su ostvarili italijanski vojnici imaju i svi građani Srbije koji na razne načine trpe posledice osiromašenog uranijuma. 

Baburin: Srbija je zakasnila, ali i dalje ima vremena 

Sergej Nikolajevič Baburin, koji je tokom devedesetih godina iz više navrata boravio u Jugoslaviji, rekao je da smatra da pravda mora da bude zadovoljena.

"Srbija je možda mogla do sada da uloži više napora, ali nikad nije kasno izboriti se za pravdu, ovde smo kao i uvek da damo podršku", navodi Baburin.

Upitan da li je Srbija zakasnila sa pokretanjem ovog pitanja, Baburin je rekao da Srbija ne samo da je zakasnila, već je mnogo zakasnila sa ovim aktivnostima, ali je dodao da ipak i dalje ima vremena.

"Kada su SAD 1999. godine odbile rezoluciju Saveta bezbednosti UN, trebalo je preuzeti mere stalnog pritiska, međutim, rukovodstvo Srbije nakon 1999. nije preuzelo mere da se ovaj slučaj reši. Ali ubeđen sam da stvari ne treba ostaviti ovakvim kakve jesu, osuđeni su mnogi ljudi koji su branili zemlju, a nisu osuđeni oni koji su je bombardovali i smatram da to ne treba ostaviti tako", rekao je Baburin.

Dodao je da, iako je prošlo 20 godina, svi se moraju potruditi da pravda bude zadovoljena, zato što je to dug prema žrtvama, mirnim žiteljima koji su nastradali.

"I verujem da ova konferencija treba da doprinese putu razvoja pravičnosti, da gosti koji su se okupili ne samo iz Srbije i Rusije, već i iz evropskih zemalja, treba da daju svoj doprinos ostvarenju pravde. Moramo da ispunimo svi naš hrišćanski duh, inače ćemo svi biti saučesnici nepravde", naveo je Baburin.

Najavljeno je formiranje radne grupe međunarodnih i domaćih pravnika i lekara koji će raditi na pokretanju tužbi.