Agata Kristi nije za lektiru, ali ''Gospodar prstenova" jeste

Predlog da Agata Kristi uđe u lektiru za prvi razred gimnazije nije prošao, jer je ta inicijativa stručne komisije povučena zbog negativnih komentara u javnosti i primedbi brojnih profesora književnosti, a umesto britanske autorke gimnazijalci će čitati "Doroteja" Dobrila Nenadića.

Govoreći o izmenama u lektiri koje se od septembra uvode za prvi i peti razred osnovne škole i za prvi razred gimnazije, rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Dejana Milijić Subić navodi da je namera stručne komisije bila da osavremeni program za prvi razred gimnazije koji nije menjan od 1992. godine, ali da je izbor naslova ostao u okvirima poznatog, odnosno, u književnoj istoriji.

Najviše negodovanja u javnosti izazvao je predlog da se u izbornu lektiru uvrste detektivski romani Agate Kristi, dok su članovi komisije, kako navodi Milijić Subićeva, smatrali da njena dela treba da budu deo nastavnog programa, pre svega, zbog povezanosti sa drugim vidovima umetnosti kao što je film.

"Međutim, pratili smo razne forume da vidimo kako javnost reaguje i primetili smo da je taj predlog izazvao najviše negativnih komenatara. Bilo je profesora koji su čak komentarisali da je Agata Kristi morbidna što, svakako, ne stoji jer bi se to onda moglo da kaže i za Šekspira, Dostojevskog, Mana...", rekla je Milijić Subićeva za Tanjug.

Umesto Agate Kristi, kaže, predložen je Nenadićev "Dorotej", a od savremenih dela 20. veka prva knjiga Tolkinove trilogije ''Gospodar prstenova''.

Kako je istakla, suština izmena u lektiri i za osnovnu školu i za gimnaziju odnosi se na drugačiji pristup čitanju i proučavanju književnih dela.

Kao primer navodi "Antigonu" i "Ilijadu" koju će gimnazijalci od septembra čitati u odlomcima i izučavati pre svega kulturološki i fenomenološki povezujući je sa grčkom mitologijom.

Književna dela treba da se povežu sa drugim predmetima

''Naslovi za gimnaziju su uglavnom ostali, ali je cilj da se uvežu sa drugim predmetima, kao i sa kompetencijama koje učenici treba da steknu u srednjoj školi. Akademska znanja koja smo nekada sticali više nisu dovoljna, potrebno je razviti i druge veštine, a savremeni obrazovni sistemi koji važe za uspešne ukazuju da je kreativnost veština koja omogućuje napredak čoveka'', kaže sagovornica Tanjuga.

Dodaje da se odustalo i od predloga da se delo Dragoslava Mihailovića "Kad su cvetale tikve" iz drugog "prebaci" u prvi razred gimnazije.

U lektiri za prvi razred osnovne škole naći će se, kaže, više savremenijih književnih dela i kratkih formi kako bi prvaci kroz igre i asocijacije usvajali nove ideje.

Novina za polaznike u osnovnu školu biće i čitanje u nastavcima.

''U prvom razredu đaci će čitati, recimo, 'Ježevu kućicu' Branka Ćopića koju će obrađivati na nekoliko časova u nastavcima s ciljem da im se održi pažnja i vežba pamćenje književnih dela'', objašnjava Milijić Subićeva.

Prvaci će, prema novom planu, kroz igru, crtanje i pevanje obrađivati pesme Dragomira Đorđevića, Pere Zupca, Duška Radovića, Ljubivoja Ršumovića, Gvida Tartalje.

''Nastojalo se da za prvake tekstovi budu kratki, poletni, slikoviti i pamtljivi, da im izazivaju asocijacije i vezuju ih za njihovo iskustvo'', kaže Dejana Milijić Subić.

U petom razredu, kako navodi, ima značajnijih promena koje se odnose na povratak domaće lektire tako da će petaci čitati dela kao što je roman ''Agi i Ema'' Igora Kolarova.

Napominje da su zadržani naslovi koji se smatraju ''kanonom'' u književnosti poput ''Doživljaja Toma Sojera'' i ''Robinson Kruso'', dok je Žil Vern posle nekoliko decenija 'izbačen'' iz lektire.

''To ne sprečava nastavnike koji su ljubitelji Verna da ga preporuče učenicima. Međutim, naša istraživanja pokazuju da ga učenici nerado čitaju jer se njegova dela danas ne doživaljavaju fantastikom kao u vreme kada su pisana'', napominje sagovornica Tanjuga.

Đaci će moći da od mnogih izaberu tri naslova

Od septembra se, kaže, uvodi i izborna lektira, tj. lista sa velikim brojem naslova sa koje će nastavnici u dogovoru sa učenicima birati tri književna dela.

U dopunskoj lektiri naći će se naslovi kao što su "Ujdurme i zvrčke iz antičke Grčke" Ljubivoja Ršumovića, Tolkinov ''Hobit'' u odlomcima, ''Tajna žutog balona'' Nikol Lezije, ''Gospodar lopova'' Kornelije Funke.

Tu su i dela domaćih pisaca poput ''Putovanja u putopis'' Vide Ognjenović, ''Priče iz glave'' Vladislave Vojnović, ''Muzika traži uši'' Dejana Aleksića, ''Veliko dvorište'' Stevana Raičkovića.

''Sa tog spiska nastavnici će moći da sami izaberu naslove i da ih tematski vezuju i kombinuju. Recimo, neko može da se opredeli za ''Kapetana Džona Piplfoksa'' koji je godinama u lektiri i da ga obradi tematski sa knjigom Mike Alasa ''U carstvu gusara''.

"Đaci mogu Vuka Karadžića da obrađuju sa porodičnim narodnim pesmama", pojašnjava Milijić Subić i dodaje da se komisija rukovodila time šta učenici i nastavnici najviše vole da čitaju.

Tako će budući petaci i dalje čitati Nušićeve "Hajduke" i "Jutra plavog sljeza" Branka Ćopića, a u lektiri ostaju i pesme Alekse Šantića i Milana Rakića.

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, kaže sagovornica Tanjuga, počinje sa cikličnim menjanjem svih nastavnih programa, a kada je reč o lektirama predviđeno je da se izmene uvode postepeno.

Predlog za prvi razred gimnazije ući će u proceduru posle praznika, a komisija će nakon toga raditi na izmeni lektira za drugi i šesti razred osnovne škole i drugi razred gimnazije.

Dejana Milijić Subić naglašava da će učitelji, nastavnici i profesori biti nosioci svih promena u obrazovanju, pa i kada je reč o lektirama i čitanju.

"Nova digitalna era skratila je pažnju učenicima na svega 10 minuta. Zato je potrebno promeniti pristup, medije, način učenja i vrednovanja, a program na papiru neće mnogo pomoći ukoliko ne sprovedemo obuke koje Zavod organizuje sa Ministarstvom prosvete'', zaključuje Dejana Milijić Subić.

broj komentara 17 pošalji komentar
(nedelja, 08. apr 2018, 20:13) - Miloš [neregistrovani]

Lektira

Gospodar prstenova je fenomenalna knjiga, klasik i začetnik žanra epske fantastike ali pročitati samo prvu od tri knjige je šteta mada možda im se svidi.
Ne razumem komentare protiv nasilne zapadne kulture a za domaću. Ljudi, naša literaura nema baš toliko remek dela. Za Žil Verna smatram da je velika šteta. Njegove knjige sam vrlo rado čitao.

Ovo su samo knjige za 3 razreda neke se knjige čitaju u ostalih 9 razreda za one koji postavljaju pitanje gde su Zmaj i drugi.

Nastavnicima više slobode...

(nedelja, 08. apr 2018, 19:29) - anonymous [neregistrovani]

Šminkanje

Ko izbacuje Agatu Kristi iz lektire, taj ne zna šta je žanr i nije je čitao.U njenim romanima nema krvi. Sve je zasnovano na mentalnoj zagonetki, logici, na sistemu eliminacije, dedukciji. Da li to znači da deca ne treba da čitaju i razmišljaju? Sve ovo sa lektirom mi izgleda kao jednokratno šminkanje i sa pokušajem podilaženja deci preko epske fantastike...Naučite decu da razmišljaju! Da misle svojom glavom.Ovo kažem kao filolog i kao roditelj

(nedelja, 08. apr 2018, 19:12) - anonymous [neregistrovani]

Prva knjiga "Gospodar Prstenova" peti razred?

Gospodar prstenova je srednjoškolska literatura a ne dečija literatura. Drugo šta znači da čitaju samo prvu knjigu? Mogu da čitaju Hobita, to je tu negde 3-4 razred a ne Gospodara prstenova.
Na kraju krajeva zašto engleska literatura kada imamo svoje koliko hoćete. Problem Gospodara prstenova je prevod. 

(nedelja, 08. apr 2018, 16:46) - anonymous [neregistrovani]

Nebitno je

Deca će ionako samo pročitati o čemu se radi na "Vikipediji".

(nedelja, 08. apr 2018, 15:53) - anonymous [neregistrovani]

ne-hvala

Ne treba nam Britanska literatura, imamo svoju koja je daleko bolja i moralnija!

(nedelja, 08. apr 2018, 15:24) - anonymous [neregistrovani]

Apsulutno sam saglasan

Takodje, trebalo bi uvesti i Pupinuvu autobiografiju "Sa pasnjaka do naucenjaka" koja je u Nemackoj deljena najboljim djacima "kao moralni obrazac koji treba slediti", a u SAD je bila deo obbavezne lektire!

(nedelja, 08. apr 2018, 15:18) - anonymous [neregistrovani]

Zvezdobrojci

Po mom misljenju u lektiru za Osnovnu skolu treba ubaciti "Zvezdobrojce" koje je priredila Aleksandra Ninkovic Tasic. Decu odmalena treba upoznati sa velicinama poput Tesle, Milankovica i Pupina. To su price koje oplemenjuju, a opet prilagodjene i najmladjima. Svi zajedno treba da radimo na kulturnom uzdizanju cele nase zemlje. Zato treba poceti od najmladjih, jer ce oni sutra biti ti koji ce kreirati buducnost.

(nedelja, 08. apr 2018, 14:42) - anonymous [neregistrovani]

бака Мира

Маните размишљање, слабо вам то иде. Да сте уместо свега уврстили, рецимо, сабрана деца Андрића у средње школе, па да нам деце науче и како се мисли и како се изражава и како се пише.

(nedelja, 08. apr 2018, 14:39) - anonymous [neregistrovani]

Површност пре свега

Очигледно је да господа, која су бирала лектире, не виде "шуму од дрвета", односно слабо знају шта је то књижевност. Није књижевност "када се прочита нека књига", него је књижевност стил, изражај, дубина реченице и смисла, стилске фигуре.... Интересантна тема не чини неку књигу великом и вредном. Ми данас имамо гомилетине бесмислених књига које подизилазе површности, како садржајем тако и језиком, и које су писане баш са циљем да сутра прерасту у добро плаћен филмски сценарио. Али то није књижевност. То је лагано штиво за недељно поподне, а не школски узор на коме се учи, у коме се показују дубине и сложеност људске мисли, људских дилема и унутрашњих сукоба и уопште сложеност људских односа.

(nedelja, 08. apr 2018, 14:36) - anonymous [neregistrovani]

Велике грешке

Толкинова дела су за основну школу, никако за гимназију, иако их воле и млади, јер нису читали Верна. Жил Вернова дела су бесмртна и итекако популарна, погодтово сада када је у успону жанр стимпанк фантастике (ретро фантастика, како су некада замишљали будућност), осим тога не треба питати децу шта она воле, јер ја који сам волео да читам, мрзео сам лектире, јер ми се оне намећу. Да сам могао да бирам, остао бих ускраћен за класично образовање и никада не бих читао Андрића, Селимовића, Толстоја, Достојевског, Игоа, Мопасана, који су део класичног и општег образовања...треба бити обазрив, а не подилазити трендовима. Важно је увести више домаћих писаца, чија су дела трајних вредности и примерена узрасту којем су намењена