Otvorena izložba "Srbija 19 godina od 1999..."

Izložba "Srbija 19 godina od 1999 - I dok su bombe padale", na kojoj su predstavljena dela Vladimira Veličkovića i Biljane Vilimon, otvorena je u Istorijskom muzeju Srbije povodom obeležavanja 19 godina od NATO agresije na SR Jugoslaviju.

"Rat sam provela u potkrovlju svog stana, u skoro ispražnjenoj zgradi, koja je u neposrednoj blizini legitimnih NATO meta - Generalštaba, Nemanjine 9 i Vlade Srbije. Kada je bombardovanje Jugoslavije od strane NATO pakta postalo izvesno, obezbedila sam dovoljne količine hartije i boje i tako sam počela da vodim svoj slikarski ratni dnevnik", navela je Biljana Vilimon.

U radu je, dodaje, našla bezbedno sklonište, a modrice koje je sticala posle jakih detonacija samo su pojačavale njenu želju da na slikama iskaze bunt, poniženje, gađenje, strah, nemoć i bes u bliskom susretu sa našim uništenjem.

Direktorka Istorijskog muzeja Srbije i koautorka izložbe Dušica Bojić rekla je Tanjugu da postavku čine pokloni koje je ta ustanova dobila od Vilimon i Veličkovića.

Bojićeva je navela da su od Vilimon dobili 11 dela iz ciklusa "Zbogom pameti", koji je umetnica stvarala tokom bombardovanja, boreći se na taj način od NATO agresije.

Veličković je, s druge strane, "kroz Trijumfalnu kapiju u Parizu gledao raspad Jugoslavije" i 1992. naravio ciklus slika "Moja zemlja koje više nema", iz koje je Istorijski muzej dobio jedno delo.

"Ova izložba je istorijska čitanka za sve one koji ne znaju šta je bilo u Srbiji od 24. marta do 10. juna 1999. godine", istakla je Bojićeva. 

Prost geopolitički razlog  

Direktor Instituta za noviju istoriju Srbije Mile Bjelajac, koji je otvorio izložbu, rekao je Tanjugu da dešavanja 1999. godine nisu postala istorija, da je to postalo dnevno-politička stvar posle skoro 20 godina i da je uvek prilika da se podsetimo šta je stvarna pozadina agresije 1999.

"U pozadini je bio prost geopolitički razlog, a to je redefinicija NATO saveza i njegove uloge u uslovima novog svetskog poretka i legitimacija američke vojne sile. Sva ta priča o ugroženim pravima Albanaca bio je samo izgovor. Albancima na Kosovu još u vreme Dejtona obećano je nezavisno Kosovo", rekao je Bjelajac.

Navodi da u proteklih 20 godina mnogi analitičari, istoričari i pisci u zapadnim zemljama iznose podatke o stvarnoj pozadini te intervencije, ali i da smo danas svedoci sličnih intervencija u Severnoj Africi i na Bliskom istoku.

"Ovakve izložbe treba da budu dnevno prisutne, jer vidimo koliko je ubrzan društveni zaborav. Mi smo narod koji vrlo brzo zaboravlja. Ne smeju da se zaborave ni žrtve ni kako je i zbog čega to bilo", podvukao je Bjelajac.

Postavka je upotpunjena hronologijom događaja dobijenom od Ministarstva odbrane Republike Srbije i novinske agencije Tanjug, kao i brojnim predmetima koje su kustosi Istorijskog muzeja prikupili tokom NATO agresije.

Koautorka izložbe je Tijana Jovanović Češka, a dizajn postavke osmisila je Izabela Martinov Tomović.

Tokom 78 dana bombardovanja poginulo je oko 2.500 ljudi i ranjeno oko 6.000, a procenjuje se, kako je navela Bojić, da je načinjena šteta u vrednosti od preko 100 milijardi američkih dolara. Nakon okončanja agresije sa Kosova i Metohije izbeglo je više od 200.000 Srba.

broj komentara 0 pošalji komentar