Predlog da se srpski jezik uvede na sve fakultete

Odbor za standardizaciju srpskog jezika, koji godinama upozorava na zapuštenost i ugroženost srpskog jezika i ćirilice, već neko vreme predlaže uvođenje srpskog jezika na sve fakultete.

Predsednik Odbora Sreto Tanasić skreće pažnju da naši visokoobrazovani ljudi nemaju dovoljno znanja iz srpskog jezika i o njemu, a treba da tokom celog radnog veka obavljaju poslove na tome jeziku.

"Kada odu iz srednje škole, u kojoj srpski jezik nije dovoljno zastupljen, oni se više ne susreću sa učenjem srpskog jezika i o srpskom jeziku. Zato vrlo loše pišu dokumente iz domena svoga poslovanja i ne znaju da je u Srbiji službeno pismo ćirilica", rekao je Tanasić Tanjugu.

On dalje primećuje da se "svi trudimo na besprekorno vladamo engleskim jezikom, kao da ćemo prevoditi za engleski dvor, voditi moćne svetske kompanije, a niko se ne pita zašto je potrebno poznavati i srpski standardni jezik i njime se služiti u svim vidovima javnog života".

Sa njim se slaže i šef Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu prof. dr Veljko Brborić koji, govoreći o statusu srpskog jezika u sistemu školstva, konstatovao da je uvođenjem novih predmeta i skraćenjem radne nedelje, jezik dosta stradao i da danas u tom pogledu mi zaostajemo u odnosu na druga razvijenija kulturna društva.

"Znanja osnovaca i srednjoškolaca često na lošem nivou" 

Jezička znanja svršenih osnovaca i srednjoškolaca često su na prilično lošem nivou, a onda dolaze na fakultete gde je obavezno da uče jedan ili dva strana jezika, ali ne i svoj maternji, primećuje šef Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta u Beogradu prof. dr Veljko Brborić.

On je primetio da u zemljama koje drže do svog nacionalnog jezika, poput Francuske, Turske ili Rusije, nastavni program u školama predviđa po 10 časova nedeljno, dok se u Srbiji od prvog do petog razreda osnovne škole maternji jezik izučava pet časova nedeljno, a u šestom, sedmom i osmom po četiri časa nedeljno.

U gimnazijama opšteg tipa srpski jezik se izučava četiri časa nedeljno, nešto je bolja situacija u gimnazijama društveno-jezičkog smera i nešto lošija u gimnazijama prirodno-matematičkog smera, dok u četorogodišnjiim stručnim školama imamo tri časa sedmično.

Ako se uzme u obzir da srpski jezik pokriva nastavu gramatike, jezika, književnosti i nastavu kulture izražavanja, tri ili četiri časa sedmično, prema rečima Brborića, nije dovoljno što se odrazilo na ukupnu kompetenciju svršenih osnovaca i srednjoškolaca i često su njihova jezička znanja na prilično lošem nivou.

"Potrebno povećati broj časova" 

On kaže da bi bilo idealno povećati broj časova, ali to bi značilo smenjenje časova iz nekih drugih predmeta, pa predlaže kao početno rešenje zbornih predmeta koji bi mogli imati primamljive nazive kao šo su jezik i komunikacija, jezička kultura...

Kada je reč o statusu srpskog jezika na visokoškolskim ustanovama Brborić ukazuje da budući profesori nekog stranog jezika, studiraju taj jezik, a nemaju nijedan čas srpskog jezika, a češto dođu sa prethodnim lošim znanjem srpskog jezika iz srednje škole.

Posebno skreće pažnju na potrebu da se poprave pedagoški fakulteti jer upravo učitelji imaju važno ulogu za sticanje prvih gramatičkih i pravopisnih znanja, ali i da nastavnici, recimo geografije ili hemije, moraju biti dobro jezički osposobljeni.

"Danas imamo situaciju da neko nema dobro znanje srpskog jezika kada završi osnovnu skolu, upiše neku od stručnih škola gde status srpskog jezika nije dobar, zatim neki od tih fakulteta i postane profesor nekog drugog predmeta" primećuje Brborić.

On se pita kakav onda efekat imaju ta tri-četiri časa srpskog jezika nedeljno u odnosu na sve ostale predmete čiji nastavnici nemaju jezičku kompetenciju.

Uloga medija u negovanju jezičke kulture 

Nedopustivo je, naglašava, i da pravnik bude nepismen, da on završi ozbiljan fakultet, a da nema nijedan čas srpskog jezika.

"Pogledajte univerzitete, nezamislivo je da neko danas bude student, a da nema jedan ili dva strana jezika, ali ne mora imati srpski jezik. To je svojevrsni nonsens i on se teško može objasniti", rekao je šef Katedre za srpski jezik.

Brborić se osvrnuo i na ulogu medija u negovanju jezičke kulture i smatra da bi sa tog stanovišta najbolje bilo da ne postoji jedan broj medija.

"Mediji treba da postoje, ali mi nije jasno zašto misle da o nacionalnom jeziku i matičnom pismu ćirilici ne treba brinuti. Oni koji vode emisije na televiziji moraju imati minimum jezičke kompetencije, moraju da budu elementarno pismeni", naglašava Brborić i dodaje da u Francuskoj postoje škole jezičke kulture za javne ličnosti koje moraju pokazati da vladaju svojim jezikom.

On ističe da nikome ne pada na pamet da nešto brani poput latinice, ali moramo znati šta je jezički standard, dobro razdvojiti javnu i službenu upotrebu jezika.

"Dijalekat, razgovorni stil, ostaće u emisijama različitog sadržaja. Recimo serija 'Selo gori, a baba se češlja' ima tu dijalekatsku patinu i cela nacija je to gledala i pohvalno govorila o njoj, literatura će biti i na dijalektu, ali standardni jezik je kao standard u saobraćaju. Ako želite učestvovati u saobraćaju, morate poštovati propise, ako želite uredno komunicirati morate poštovati gramatičku i pravopisnu normu srpskog jezika", zaključio je Brborić.

broj komentara 11 pošalji komentar
(subota, 17. mar 2018, 13:36) - Novi Sad [neregistrovani]

nedostaje gramatike

U osnovnim školama se predaje i uci gramatika srpskog jezika, u srednjim školama su predavači sa diplomama iz književnosti, koji izbegavaju nastavu gramatike. U svojom praksi sam sretala prof. knjizevnosti koji su nedovoljno pismeni a po sledu događaja su nacitani. U toku mog gimnazijskog školovanja ne sećam se nijednog casa iz gramatike. To kod mene nije bio problem jer sam " nadoknadila" u toku studija, ali druge, nejezicke struke, završavaju fakultete s niskim stepenom poznavanja pravopisa i gramatike.

(utorak, 30. jan 2018, 21:48) - anonymous [neregistrovani]

Језичка култура пре свега

Није у питању само настава граматике. није неопходно да човек влада до танчина граматиком, него да буде начитан и писмен, да уме да се изрази и формулише своју мисао на адекватан начин. То се пре свега постиже читањем квалитетних писаца, али и стилским и језичким вежбама. Нашој школи и програму не недостаје граматике него језичке културе, која би била мало модерније осмишљена.

(nedelja, 28. jan 2018, 00:29) - anonymous [neregistrovani]

Nema 'leba

"Svi se trudimo da besprekorno vladamo engleskim jezikom"? Kada bi neko hteo da finansira naučne radove na srpskom, možda za time ne bi bilo potrebe. A dok se to ne desi, mi ćemo se truditi da naučimo engleski i pisaćemo na engleskom.

(petak, 26. jan 2018, 21:08) - anonymous [neregistrovani]

Pa sad..

Ne znaju* ako cemo sad bas...

(četvrtak, 25. jan 2018, 12:28) - Student sa juga [neregistrovani]

Komentar

Izuzetna mi je čast što mi je S. Tanasić bio profesor. Nadam se da ovo nece ostati samo mrtvo slovo na pairu, nego da ce se neko, u najmanju ruku, setiti da razgovara o ovoj temi.

(četvrtak, 25. jan 2018, 09:09) - anonymous [neregistrovani]

Где је проблем ?

Прво треба почети од писмености. Докле год нама на телевизији говоре "требали су..." , докле год се говори "хвалило је" уместо "фалило је" или док се користе изрази из англо саксонског језика, тешко да се ту може нешто урадити. Још у основној школи су учињени пропусти па зато и имамо оне чувене изразе "значи....мислим....тебра... " ...А да не говорим о "мапи пута", "дуинг бизнис листи" , "хендловању"....

(četvrtak, 25. jan 2018, 09:03) - anonymous [neregistrovani]

Nebuloza na kvadrat

Totalnan nebuloza uvoditi srpski jezik na sve fakultete u Srbiji kao predmet. Nejga neka uce i izucavaju kao sada studenti Filoloskog fakulteta i neka se uvede studentima Pedagoskog ako nije uveden.
Isto tako je nebuloza da npr na nekim drustvenim fakultetiam imate matematiku i vise se paznje posvecuje oblastima koje vam ne trebaju u buducem radu npr sta ce nekom ekonomisti da uci integrale... treba samo eknomska matemtika da zna da racuna kamatu...

(četvrtak, 25. jan 2018, 07:20) - rajkak [neregistrovani]

??????

Osnovci i srednjoskolci neznaju -srpski- jezik zemlje u kojoj zive???? Postoji li jos u zemlji Srbiji roditelja, nastavnika, vaspitaca, staratelja????? Misli li neko da ce uspijeti u necemu ako se odrekne svoga imena, jezika, obicaja, kulture? Ili je vrednije gledanje turskih serija, farma, parova itd.

(četvrtak, 25. jan 2018, 03:12) - anonymous [neregistrovani]

Е свашта

Српски језик се учи у основној школи (у средњој школи се учи књижевност). Уколико постоји недовољно познавање језика, то значи да се наставници у основној школи заказали. Дакле, решење је да се поправи настава Српског језика у основној школи!

(sreda, 24. jan 2018, 21:49) - Језички пуританац [neregistrovani]

Побогу

Чињеница јесте да чак ни већина образованих не влада добро матерњим језиком, а камоли средњошколци и основци, али забога, зашто нонсенс кад може глупост или бесмислица?

div id="adoceanrsvdcfhklggd">