Kako izabrati školu stranog jezika?

Veliki broj dece u odeljenju, različiti nivoi znanja jezika i mali broj časova – samo su neke od teškoća u nastavi stranog jezika u osnovnim i srednjim školama.  

Aleksandar Urošević, vlasnik privatne škole jezika, kaže da se najčešće testira gramatika, a ne testiraju se jezičke veštine koje su potrebne za realan život. 

"Gramatika je samo sredstvo, a ne cilj i to je najveći problem", smatra Urošević.

Da bi se što pre jezik naučio, posegne se za privatnim časovima. Odabrati dobru školu, nije uvek lako. Profesori savetuju: naročito budite oprezni pred reklamama koji obećavaju velik i brz uspeh.

"Pojedini obećavaju da ćete za 20 dana doći od A1 do B2, što je nemoguće", rekla je Marija Pejatović iz Udruženja škola stranih jezika u Srbiji.

"To su obmane i to je nešto što bi trebalo na organizovan način prijavljivati. Ne treba se pouzdati u izgled enterijera kad uđete u školu koja je odlično dizajnirana, to imaju i kafići. Morate znati šta se događa u učionici", kaže Berislav Božinović iz Zajednice stranih jezika u Hrvatskoj.

Upravo zbog toga, u Hrvatskoj je i za škole stranih jezika uveden sistem akreditacije. Nama taj posao tek predstoji.

"Za nas je najveći problem što ne postoji neki registar škola, svako može da otvori školu, i neko ko nema veze sa obrazovanjem", ističe Pejatovićeva.

A upravo je profesor, i u digitalnoj eri, ključni element.

"Moderne tehnologije otvaraju mnoge mogućnosti, ali je ipak profesor taj koji na najbolji način uči studente da pravilno govore, on je ipak nezamenjiv", kaže Džonatan Dajas, direktor IHLS-a.

Kada je reč o engleskom jeziku, ko želi međunarodni sertifikat – odluči se i za kembrički ispit.

"Sa tim ispitom, svako će odlično znati koje su vaše kompetencije. Imamo sve više kandidata iz Srbije i vrlo su uspešni", kaže Sara Elis sa Univerziteta u Kembridžu.

Konferencija ADRIES bila je prva takvog tipa u regionu. Razmenjena su iskustva i definisani problemi, do sledećeg susreta kada će se analizirati u međuvremenu učinjeno.