Baka i deka prodaju suncokrete kako bi pomogli ćerki

Svakog popodneva Ankica i Borivoje zajedno prodaju cveće kako bi pomogli ćerki koja ne radi. Kažu, ona mora da neguje teško bolesnog dvanaestogodišnjeg sina, a oni da joj pomognu koliko god mogu.

"Stojiš, prodaš ili ne prodaš. Nije lako ovde stajati pet, šest sati, a ne dobiti ni 1.000 dinara. Ali to je sve za ćerku, nije za nas, za ljubav dece – sve!", kaže Ankica.

Na svaka dva-tri dana, njihova ćerka odlazi do Surčina gde bere suncokrete. Borivoje se ne žali iako bez štaka više ne može da hoda.

"Ležanje nije dobro, ja imam iskustva, nego uvek rad. Nije važno da li ste mladi ili stari – važno je da se radi", rekao je Borivoje.

Ankica i Borivoje već imaju i stalne mušterije, koje svrate skoro svakog dana do ovog, i dalje zaljubljenog bračnog para. Dve ćerke i petoro unuka i praunuka samo su osnažili njihovu ljubav, a i danas se sećaju kada i gde su se sreli – na poljani pred zgradom.

Na pitanje da li je to bila ljubav na prvi pogled, Ankica kaže da njoj jeste. "Imala sam 17 i po godina, on je bio vojno lice u uniformi. Šta da kažem, svideo mi se", priča Ankica.

I kad sezona cveća prođe, kažu, nastaviće da pomažu. Zajedno, kao i dosad, tokom šezdeset jedne godine braka.

"Deci tako kupimo, damo kad su rođendani, ali od naše male penzije ne može se mnogo. Ja imam 18.000, a on oko 30.000 dinara penziju. Dok sve platimo, dok jedemo, dok uštedimo...", objašnjava Ankica.

Ipak, svoju priču sa nama su podelili teška srca. Kažu, ne žele sažaljenje. Dobro čine i nadaju se dobrom. Čuvaju jedno drugo kao prvog dana i sa razlogom, ne razdvajajući se ni na trenutak, nose titulu najzaljubljenijeg para novobeogradskog Ušća.