Zašto je važan zakon o rodnoj ravnopravnosti?

Posle dve i po godine rada na izradi Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, ponovo se pravi bilans o zastupljenosti žena na položaju. Srbija ima ženu na čelu NBS, ženu na čelu Skupštine, pet žena u Vladi i šesta je u Evropi po procentu žena koje su uključene u parlament.

"Sigurno je da je manje zastupljeni pol, kada govorimo o upravljačkim, nadzornim organima, i rukovodećim organima – upravo ženski pol. U tom smislu ovaj zakon će pomoći da se u praksi stvore realniji uslovi za jednako uključivanje muškaraca i žena. Praktično dira sve muškarce i sve žene", objašnjava potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović.

Ovim zakonom uvode se kvote na upravljačke i rukovodeće organe svih resora. Predlog zakona ne pravi razliku između privatnih i državnih preduzeća.

"Novi zakon o rodnoj ravnopravnosti obuhvatiće sve sfere društvenog, ekonomskog i političkog života. Predviđa učešće 40 odsto žena u političkom i javnom životu. Ovaj zakon trebalo bi da obezbedi punu primenu prava tokom trudnoće i porodiljskog odsustva, ali veće zapošljavanje", rekla je Mihailovićeva.

Kada je u pitanju primena zakona, Mihajlovićeva navodi primer školskih odbora u srednjim školama.

"Kako se ti školski odbori menjaju, a to nije sada slučaj, pol koji je manje zastupljen mora da bude zastupljen 40 odsto u odboru", navodi ministarka.

Marija Janjušević iz Odbora za ljudska i manjinska prava, ističe da je pre svega važno da se osnaži položaj žena.

"I ja kao žena i srpski pokret Dveri pozdravlja svaki zakon koji će da pomogne ne da se uskladimo sa zakonodavstvom EU, već da roditelji, pre svega majke, usklade svoje obaveze za materinstvom", rekla je Janjuševićeva.

Kancelarija za ljudska i manjinska prava dala je pozitivno mišljenje o Nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti, kao i još 24 institucije. Autonomni ženski centar od premijerke Ane Brnabić zatražio je da spreči odlaganje usvajanja Zakona.

Najduže se čekalo na mišljenje Ministarstva rada, a potom su zatražili doradu Nacrta. 

"Ono što mi želimo da istaknemo je da se prosto vodimo nadležnostima koje su propisane u samom zakonu o ministastvima, dakle nama je potrebno da bi imali i dopunili i neke izmene da se prosto unesu da bi taj zakon bio po meri svih", rekla je Nina Mitić iz Sektora za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti.

U jednom se ipak slažu i Ministarstvo za rad i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost da Zakon prođe javnu raspravu i redovnu skupštinsku proceduru, baš kao i predsednica Skupštine.

Predsednica Skupštine ukazuje da je neophodno da se o Nacrtu zakona sprovede širok društveni konsenzus, kako bi taj važan zakon bio u potpunosti primenjiv i sprovodiv.