Zašto Srbija još nema nacionalni SOS telefon za žrtve nasilja?

Prošle godine SOS telefoni zazvonili su 12.780 puta. Svake godine taj broj raste za nekoliko stotina, kažu u Autonomnom ženskom centru, čiji SOS telefon radi već 25 godina.

Žene, žrtve muškog nasilja, na taj način traže podršku i pravne savete.

U ovom trenutku u Srbiji ima 26 SOS telefona u 18 gradova, ali nedostaje jedan za koji borba traje godinama – nacionalni SOS telefon.

"Imamo ozbiljnu infrastrukturu za pravljenje nacionalne SOS linije. Gde je situacija zapela moraćemo da pitamo Ministarstvo rada i socijalnih pitanja jer smo sa njima vodili preogvore prethodne dve godine. Pretpostavljamo da je problem finansiranje. Prema našim proračunima, oko 200.000 dinara godišnje po opštini je dovoljno, pa ne vidimo razlog da se ne opredele sredstva iz budžeta", kaže Aleksandra Nestorov iz Autonomnog ženskog centra.

Kada pozivaju nadležne da formiraju nacionalni SOS telefon, iz Centra navode da Srbija treba da ispuni obavezu preuzetu potpisivanjem Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i obezbedi besplatnu uslugu podrške.

"Mi smo napravile projekat kako bi linija mogla da funkcioniše na bazi postojećih resursa. Zainteresovani su ali u praksi stvari ne idu dalje", rekla je Aleksandra Nestorov.

Istakla je da je usluga zvanja besplatna i neprestano dostupna, kao i da postoji u drugim gradovima u Evropi i širom svea. "Dostupnost je jedna od osnovnih kakrakteristika, žene ne moraju da kažu ništa što ne žele, mogu da zovu neograničen broj puta", rekla je Nestorova

Iza SOS telefona nevladinih organizacija uglavnom sede volonterke, žene koje drugim ženama žele da pomognu.