Značaj Zelenog fonda za otvaranje poglavlja 27

Srbija očekuje potvrdu Brisela da može ove godine da otvori poglavlje 27 o životnoj sredini bez dodatnih uslova odnosno merila. U Izveštaju Evropske komisije za prošlu godinu ocenjeno je da je Srbija postigla izvestan napredak u daljem usklađivanju zakonodavstva sa EU u oblasti otpada, zaštite prirode i klimatskih promena.

Jedna od ključnih preporuka u Izveštaju Evropske komisije u 2015. godini bila je obezbeđenje stabilnog sistema finansiranja odnosno osnivanje Zelenog fonda.

"Naš najveći uspeh je osnivanje Zelenog fonda i to što smo dobili iz Evropske komisije pregovaračku poziciju", navodi Stana Božović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Zeleni fond je osnovan kao budžetska linija u koju će se slivati sve takse ali i donacije namenjene investicijama u životnu sredinu.

"Pitanje koje se nameće je da li će zaista sva prikupljena sredstva biti vraćena životnoj sredini kroz neke investicije ili će se odlivati u neke druge svrhe. Time ćemo sebe dovesti u položaj da narušimo i osnovni princip, načelo na kome se zasniva i politika zaštite životne sredine EU a to je zagađivač plaća", objašnjava Tanja Petrović, iz organizacije Mladi istraživači Srbije.

Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu navodi da je jako bitno da postoje i da se poštuju kriterijumimi za korišćenju novca iz Zelenog fonda.

Neophodno je ulaganje u razvrstavanje i reciklažu otpada.

"Kada se radi o industrijskim otpadima neophodno je da se uloži u sakupljačku mrežu pre svega kroz ekonomsko motivisanje kompanija koje imaju dozvolu za tretman otpada, da učestvuju u takvim poslovima, kada se otpad generiše da ga preuzimaju redovno i da ga isporučuju reciklerima ", navodi Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

U narednom periodu, Srbija treba naročito da poboljša kvalitet vazduha, obezbedi adekvatna sredstva za Zeleni fond, zatvori deponije koje nisu u skladu sa propisima.

"Sve ove činjenice iznete u našem izveštaju nisu pitanje zahteva koje pred nas stavlja EU u procesu pridruživanja Srbije one su prosto pitanje naših života", ističe Petrovićeva.

Srbija godišnje proizvede oko 100.000 tona opasnog otpada. Međutim, u zemlji ne postoje postrojenja za tretman opasnog otpada.

broj komentara 1 pošalji komentar
(nedelja, 12. feb 2017, 18:56) - anonymous [neregistrovani]

navike treba menjati

i zeleni fond i reciklaže ,sve je to potrebno,ali najpotrebnije i najvažnije bez čega nema uspeha je menjanje ljudskih navika,učiti se ne bacate papire i druge otpatke na javne površine,sortirati otpad već u kući,ne odlagati u prirodu sve i svašta,a to se ući već od malih nogu u kući i vrtiću.