Prva presuda u korist zaduženih u "švajcarcima"

U Novom Sadu je doneta prva presuda kojom je raskinut ugovor između korisnika stambenog kredita u švajcarskim francima i banke. Najpre je takvu presudu doneo Viši sud, a potom je Apelacioni sud odbio žalbu banke i potvrdio presudu o raskidu ugovora.

Novosađanin kojem se, zahvaljujući sudskoj presudi, raskida ugovor o stambenom kreditu vezanom za kurs švajcarca, o tome ne želi javno da govori. Pre osam godina banka mu je isplatila kredit u dinarima, i to sedam miliona. Do sada je otplatio šest i po miliona, a duguje još – 13 miliona. Prema presudi Apelacionog suda, neće morati da plati ceo iznos.  

"Ugovor o kreditu je raskinut, dakle rezultat toga je dinarska restitucija – svaka strana mora da vrati drugoj ono što je od nje primila u dinarima. Na to će i jedna i druga strana platiti zateznu kamatu. I klijent će određenim iznosom, koji je pet puta niži od onoga što duguje sada po planu otplate, moći da zatvori kredit, a stan mu ostaje", kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja građana "Efektiva".

U "Efektivi" očekuju da istim putem krene ostalih 20 hiljada dužnika u švajcarskim francima.

"U slučaju raskida ugovora, odnosno pravosnažne presude za raskid, klijent je u mnogo povoljnijem položaju nego ako bi prihvatio konverziju. Tako da mi od ovog trenutka odustajemo od zahteva za konverziju, ne tražimo više donošenje Zakona. Pokušaćemo da animiramo što više ljudi da podnese tužbu za raskid ugovora i na taj način trajno reše svoj problem", kaže Gavrilović.

Dužnike je dodatno ohrabrila ocena sudije Ustavnog suda Dragiše Slijepčevića da su krediti u švajcarcima izgubili smisao za jednu od ugovornih strana, odnosno klijente, i da su ugovori o tim kreditima podložni raskidu.

"Nikada nisam rekao da će Ustavni sud nešto prihvatiti, još manje da će stati u zaštitu korisnika ovih kredita. Rekao sam da, u slučaju da redovni sudovi ne pruže zaštitu korisnicima kredita u švajcarskim francima, nastaje problem koji će se u postupku po ustavnim žalbama naći pred Ustavnim sudom. Ako i Ustavni sud ne reši ovo pitanje, ono će se svakako rešavati pred Evropskim sudom za ljudska prava", izjavio je sudija Ustavnog suda Dragiša Slijepčević.

Hteli smo da čujemo i šta bankari misle o presudi i kakve bi posledice mogli da imaju masovni raskidi ugovora, ali odgovor nismo dobili – ni od Narodne banke ni od komercijalnih banka. U njihovom udruženju su nam rekli da će se oglasiti tek kada na sednici Upravnog odbora o tome zauzmu stav.

broj komentara 9 pošalji komentar
(sreda, 12. okt 2016, 14:15) - anonymous [neregistrovani]

glavnica

Ispusteno je da se napise da je tih 13 miliona ostatak duga, glavnica. Na taj iznos se, prilikom mesecne otplate, obracunava i kamata.

(sreda, 12. okt 2016, 14:11) - anonymous [neregistrovani]

zastita korisnika

Valuta je sve vreme bila i ostala dinar. Uz ugovor se dobijao i Prilog - Pregled bitnih elemenata otplate kredita. U mom slucaju, dobila sam oko 1,1 miliona u apsolutnom iznosu u dinarima. Trebalo je da vratim blizu 1,6 mil tokom 12 godina. To je ono sto je meni predoceno i sto smo banka i ja potpisale prilikom sklapanja ugovora. Do sada sam isplatila 2,6 miliona, za manje od 9 godina. Banka nastavlja trajnim nalogom i dalje da mi naplacuje, ne vidim nacin da se iskobeljam iz njenih kandzi. Zalosno je sto je tuzba jedini nacin da klijent pokusa da zastiti sebe. Drzava i njene institucije su zatajile.

(sreda, 12. okt 2016, 12:49) - dejan [neregistrovani]

sramota drzave

Svaka cast ovim ljudima kako su preziveli ovakvu torturu od strane banaka i ovakvo cutanje od strane drzave.SRAMOTA

(sreda, 12. okt 2016, 09:52) - anonymous [neregistrovani]

zastita korisnika

Samo da se nadovezem na svoj prethodni komentar. Na 1 milion dinara uzet pre 9 godina, sa zakonskom zateznom kamatom dug klijenta se uvecava sada na 2,4 miliona. Eto, ja sam do sad platila i vise od toga kroz chf kredit. Prosto mi je neverovatno da jos uvek dugujem. A anuitetni plan banke je neumoljiv i ona nastavlja trajnim nalogom da mi skida rate, dok sam ja za to vreme bez ikakve institucionalne zastite. Da se ovo ne desava meni licno, tesko bih mogla da shvatim da je to moguce.

(sreda, 12. okt 2016, 09:49) - Marijan [neregistrovani]

tuzno

Samo Srbija od svih zemalja u regionu (Hrvatska, Slovenija, Albanija, Bugarska, Madjarska pa i Bosna su resile pitanje u korist gradjana) samo mi nismo regovali niti resili to pitanje. To je sramota za ovaj narod koji je i ovako napacen. Prijatelj mi ima kredit, kupio je jer nema druge nacine, uzeo je 50.000 evra, placa 9 godina kredit i sada mu je ostatak duga, glavnica 65.000 evra, pritom mu je rata kada je uzeo kredit iznosila 17.000 dinara a sada iznosi 39.000 dinara. Pa gde to ima, jel to normalno. Ponavljam cela evropa je to resila kod nas ni Vlada ni NBS ne reaguju. Nista. E to je tragicno

(sreda, 12. okt 2016, 09:42) - Nikolina [neregistrovani]

Sramota

Sramota je da su ovaj napacen narod banke ojadile. Covek je uzeo kredit na 7 miliona i vratio 6.5 miliona i duguje jos 13.5 miliona pa gde to ima alo ljudi, pa da je uzeo covek pod kamatom od zelenasa ne bi ga toliko izaslo. E bas mi je drago sto je dobio spor. Svi treba da tuze ovu zelenasku drzavu. Sramota je sta se radi napacenom narodu

(sreda, 12. okt 2016, 08:23) - Cedomir Radovic [neregistrovani]

Komentar u vezi kredita

Znaci kad god mi ne odgovaraju uslovi kredita treba da promenim valutu.Lukavo.

(sreda, 12. okt 2016, 00:24) - anonymous [neregistrovani]

Ko je jaci ?

Kakav stav mozemo ocekivati od UO udruzenja banaka ? Pretpostavljam da ce pokusati da dokazu kako su oni drzava u drzavi i kako su jaci od drzave, pravosudja, izvrsnih organa vlasti, i samog naroda. NB ce se, oglasiti nekim ljigavim saopstenjem, ili ce mudro cutati jer se to njih ne tice, po vec ustaljenom receptu javnih sluzbi, kako oni nisu nadlezni po odredjenim problemima. Jedino imaju nadleznost da plasiraju dalje vruce krompire i da za to primaju debele plate.

(utorak, 11. okt 2016, 21:27) - anonymous [neregistrovani]

Slucajnost ili ne

Ima li veze s tim sto (neke) banke vise ne primaju depozite u svajcarskim francima?