Kako ujediniti inženjere različitih struka?

Većina razvijenih zemalja ima posebne zakone o zvanjima poput inženjera i lekara. U Srbiji je pre godinu dana skupštinski Odbor za privredu pokrenuo inicijativu da i mi uvedemo red u tu oblast. Tako bi naši inženjeri imali licence i zvanja i bili bi uključeni u tržišnu utakmicu sa strancima.

Sujeta, različiti interesi ili nedostatak veštine dogovaranja, tek razjedinjeni inženjeri sada nisu nikome korisni, a znanje i iskustvo imaju veće od mnogih inostranih kolega.

Poslanica Aleksandra Tomić kaže da će novi saziv skupštine imati razumevanja za inženjere jer želi da ih uključi u strateške projekte zemlje.

"Postoje mnoge organizacije i svaka radi na svoj način. Potreba je da se unificira odnos jedne krovne organizacije sa svim postojećim, da svaka ima svoj status, da svaka struka ima jedinstveni pristup i podjednak status", kaže poslanica.

Ako zakon bude izglasan, svi inženjeri bilo rudarski, mašinski, bilo elektro, građevinski trebalo bi da budu pod jednom kapom.

"Da se naši ljudi uključe u izradu zakonskih akata kojima se reguliše ta oblast a istovremeno da učestvujemo u izradi razvojnih programa koji će doprineti razvoju naših projekata" kaže predsednik Udruženja mašinskih inženjera Srbija Predrag Nenadović.

Sve je manji broj građevinskih projekata koje rade naša preduzeća jer strani investitori imaju jaču podršku matičnih zemalja iako iza nas stoje grandiozna dela poput bolnice VMA, Avalski toranj, brane i objekti po čitavom svetu.

"Često angažujemo strane inženjere a ja imam iskustvo internacionalno a stranci su daleko iza nas. Mi moramo da uključimo mlade inženjere jer imamo iskusne inženjere koji čekaju da se pozovu, jer inženjeri nisu ljudi koji znaju da se nametnu", kaže Milorad Rakočević iz Komore mašinskih inženjera Srbije.

Inženjeri koji su gradili širom Afrike i arapskog sveta imaju dobre veze sa bivšim studentima koji su studirali u našoj zemlji a koji su sada na visokim položajima u svojim zemljama. Inženjeri veruju da bi boljom organizacijom mogli da daju puni doprinos našoj ekonomiji.

broj komentara 8 pošalji komentar
(petak, 06. maj 2016, 09:16) - Мирољуб [neregistrovani]

требамо представнике стручњаке а не лојалне

У самом тексту као и коментарима видим велику жељу код свих за бољим стањем наших инжењера. Мишљења сам да је то немогуће ако су нам представници подобни и лојални а не стручни људи. Пројектанте треба да представља неко ко је активан ове или прошле године на значајним пројектима у Србији и свету а не неко чији су пројекти из седамдесетих година или се нису никада ни огледали у томе.
Инжењерска комора јесте замишљена да буде стециште струке где ће се решавати проблеми струке али имам осећај да се све више бави сама собом него питањима струке.
Поред Коморе постоји велики број удружења, друштава, савеза који се наводно баве важним питањима за струку а која су, по мом убеђењу, ту због ухлебљења ужег руководства чији је најважнији посао како натерати чланство да измири чланарину. Ако се још од државе огребу за неко спонзорство, супер, па зашто мењати ствари.
Због младих. Они су паметни. Неће се борити против својих родитеља али их неће ни слушати да остану овде већ ће отићи у свет да слушају странце! Они данас боље плаћају.

(ponedeljak, 02. maj 2016, 22:43) - da vidimo statistiku [neregistrovani]

Skupstina Srbije bez inzenjera

Koliko inzenjera imamo u sazivu nase Skupstine? A koliko inzenjera u Odboru za privredu?

(ponedeljak, 02. maj 2016, 12:32) - anonymous [neregistrovani]

Moze bolje

Zavrsio sam ETF. Pet godina studiranja i preko 40 ispita. Posle toga licence mi deluju kao neka birokratska izmisljotina da neko uzme jos para. Posle deset godina u inostranstvu i rada u struci zelim da se vratim u Srbiju ali povratnik nikome ne treba. Mnogo lakse nas prihvata neka duga zemlja nego nasa rodjena.

(ponedeljak, 02. maj 2016, 11:22) - Dipl.inženjer [neregistrovani]

Licenca2

Ne mozes ih kriviti ako odlaze kod jeftinijeg. Pitanje je da li broj licence 300 i 310 mogu da obavljaju iste aktivnosti.

(ponedeljak, 02. maj 2016, 11:17) - anonymous [neregistrovani]

I ja sam neki inzenjer...

Nije tacno da nasi inzenjeri nisu organizovani. O ovoj temi najmanje, izgleda, zna poslanica koja bi da nam "pomogne".
Pre svega, poslovi na kojima rade inzenjeri nisu poslovi kojima se bave pojedinci. Dakle, pitanje nije zasto nisu angazovani nasi inzenjeri nego zasto nisi angazovana nasa preduzeca. Razlog je jednostavan, nasa preterana servilnost prema svemu stranom.
Koliko mi je poznato, projekte za koje dozvolu daje ministarstvo mogu da rade nasi inzenjeri samo ako imaju licencu. Isto vazi i za preduzeca. Licence inzenjerima svih struka izdaje Inzenjerska komora, a preduzecima, Ministarstvo za infrastrukturu.
Ali, stranim preduzecima i stranim inzenjerima niko ne trazi nikakvu licencu!?
Poslanici bi da se igraju donosenja zakona. I treba, to ima je posao, ali dobro bi bilo da puste inzenjere da rade svoj posao.

(ponedeljak, 02. maj 2016, 11:11) - anonymous [neregistrovani]

"...разједињени инжењери сада нису никоме корисни"!?

Ради се о политици. Већи пројекти се раде искључиво "уз помоћ" ЕУ, т.ј. уз обавезан кредит, а ти кредити намећу стране извођаче. Ти страни извођачи ангажују наше "разједињене инжењере" и раднике, па опет они то ураде, само што лавовски део профита (из кредита ЕУ) однесу њихове фирме.

Дакле, "разједињени инжењери" су јако корисни страним фирмама, као и наше "разједињене" фирме, које су некад изградиле читав Блиски исток и Африку, а сад чекају да им странцу уделе посао у Србији.

(ponedeljak, 02. maj 2016, 10:19) - anonymous [neregistrovani]

Ing.

Samo da se ne na ovoj prici zavrsi.Tacno je da su nasi ing.iskusni i sa jakim znanjem, radim u Norveskoj i vidim da ne rade nista bolje od nas.

(ponedeljak, 02. maj 2016, 10:08) - arh [neregistrovani]

licenca

Potpuno se slažem sa textom, ali, evo, daću i primer gluposti. Kod nas d.i.g. ima istu licencu kao i d.i.a. (300), što je apsolutna glupost, pa mnogi klijenti odlaze kod građevinaca, jer su u startu jeftiniji.