Manastir Mileševa, čuvar srpskih svetinja

U dolini Lima u blizini Prijepolja, nalazi se Mileševa, jedan od najpoznatijih srpskih manastira. Taj srednjevekovni manastir podigao je kralj Stefan Vladislav u prvoj polovini 13. veka kao svoju zadužbinu i u njoj je sahranjen. Ekipa RTS-a imala je priliku da u ovom manastiru snimi jednu od najvećih relikvija srpske pravoslavne crkve, mošti ruke Svetog Save.

U priprati manastira Mileševa nekada su bile položene mošti Svetog Save koje su Turci u 16. veku spalili na Vračaru. Sačuvana je leva ruka svetitelja koja se ovde čuva u oltaru manastira i na poklonjenje iznosi vernicima.

"Molitvama Svetog Save mnogi su dobili isceljenje. Neki u trenutku a neki nakon nekoliko puta čitanje molitve nad rukom svetitelja. Sveti Sava najviše pomaže deci to sam primetio i kod ljudi koji ne mogu da imaju decu. Obično deca koja dođu izmoljena od Svetog Save roditelji ih donose ovde da ih krste i po pravilu dečacima daju ime Sava", objašnjava Arhimandrit Leontije.

U manastiru je i deo originalnog sarkofaga u kome je počivalo telo svetitelja koje je u Mileševu prenešeno 1236. godine iz bugarskog grada Trnova.

"Nad telom Svetog Save, nad njegovim mošti,ma nisu se iscelili samo pravoslavni vernici već i muslimani. To je bio jedan od razloga da Sinan Paša opustoši manastir, otme telo Savino i na Vračaru u Beogradu spali", ističe kustos manastira Mileševa Mladen Tomašević.

U riznici mileševske Eparhije nalazi se i štap Svetog Save, koji mu je u Nikeji 1219. godine darovao Vaseljenski patrijarh Manojlo, kao znak samostalnosti Srpske pravoslavne crkve.

"Iste te godine počinje da se zida Mileševa. Štap Svetog Save u mileševskoj riznici je simbolično izložen i kao svetionik dobre nade zato što su svetionici poput manastira često osamljeni, izdvojeni, okruženi burnim morima ali oni istovremeno pokazuju smer i pružaju nadu", kaže Tomašević.

Ono što ovaj manastir, rađen u raškom stilu, čini još prepoznatljivim svakako je freska Belog Anđela koja pored freske Bogorodice iz Blagovesti predstavlja najveće domete u slikarstva srednjovekovne Evrope.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.