Zakoni o odbrani i vojsci pred Skupštinom

Poslanici Skupštine Srbije raspravljaće u utorak, 6. oktobra o setu zakona iz oblasti odbrane i bezbednosti. Na dnevnom redu naći će se Predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci Srbije, Predlog zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, Zakona o civilnoj službi i Predlog zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama.

Predlog zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi predviđa formiranje aktivnog i pasivnog rezervnog sastava Vojske Srbije.

Vojni obveznici koji se odluče za aktivni sastav, obučavaće se do 45 dana godišnje, kako bi se obezbedilo bolje osposobljeno ljudstvo, za popunu jedinica više operativne sposobnosti, nego u pasivnoj rezervi.

Pripadnici aktivne rezerve, mogli bi da budu vojnici i podoficiri do 45 godina, odnosno oficiri do 55 godina.

Pripadnici pasivne rezerve bili bi angažovani za zadatke pružanja pomoći stanovništvu i spasavanja materijalnih dobara, usled prirodnih katastrofa i drugih nesreća, i bili bi pozivani na obučavanje do 15 dana godišnje.

Zbog angažovanja u vojnoj službi, pripadnicima aktivne rezerve ne bi mogao da prestane radni odnos, niti bi poslodavci smeli da ih stavljaju u neravnopravan položaj u odnosu na ostale zaposlene.

Vojna obaveza, prema predlogu tog zakona, počinje u 18. godini a završava se u 60. za muškarce, odnosno u 50. za žene, dok se vojna obaveza u Vojsci Srbije može ostvariti sa oružjem ili bez njega.

Vojni rok, kao i civilna služba, obavlja se od kalendarske godine u kojoj mladić puni 19 do kraja kalendarske godine u kojoj puni 27 godina.

Radnu obavezu građani izvršavaju na radnim mestima, odnosno na poslovima i zadacima u uslovima vanrednog ili ratnog stanja, u skladu sa planom odbrane Srbije.

Profesionalci u mirovnim misijama

Predlog zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica, predviđa da u misijama mogu učestvovati samo profesionalni pripadnici oružanih snaga koji su prošli odgovarajuću obuku i stekli sertifikat o osposobljenosti za učešće u njima.

Ovim Predlogom regulisana su prava i obaveze učesnika u mirovnim operacijama, finansiranje njihovih troškova i ostala pitanja vezana za misije očuvanja bezbednosti u svetu i pružanja humanitarne pomoći drugim državama.

Učešće u misijama moguće je samo ako je konkretna operacija u skladu sa Ustavom Srbije i međunarodnim pravom, u skladu sa nacionalnim, bezbednosnim i odbrambenim interesima zemlje i ako je obezbeđena adekvatna pravna zaštita učesnika u tim operacijama.

U multinacionalne operacije ne mogu biti upućeni vojnici na služenju vojnog roka, navodi se u predlogu zakona i dodaje da pripadnici oružanih snaga ne mogu slati u misije kada je proglašeno ratno ili vanredno stanje.

Pripadnici aktivne rezerve mogu biti upućeni u misije, uz obavezu da se njihova prava i obaveze definišu ugovorom. Nijedan pripadnik vojske ne može u misiji provesti neprekidno više od godinu dana.

Trupe u misiju šalje predsednik države, na osnovu odluke parlamenta i u skladu sa zakonom, na predlog ministra odbrane.

Za vreme učešća u misiji mirotvorci imaju pravo na platu, penzijsko i invalidsko osiguranje, na uvećanje plate, uvećani staž osiguranja, naknadu troškova za rizik u službi, dodatak za geografske i klimatske uslove, naknadu troškova putovanja kući svakih šest meseci, osiguranje od bolesti, ranjavanja i težih povreda, invaliditeta i smrti.

Dodaje se da za sprovođenje zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva, a da će potrebna sredstva za buduće misije i zadatke biti obezbeđena u postupku donošenja Zakona o budžetu.