Zagađenja iz vazduha ozbiljno prete zdravlju

Kada zaduva košava ili padne sneg lakše se diše i u beogradskoj ulici Despota Stefana, gde se godinama beleži najveće zagađenje zbog saobraćaja. Tu je i merna stanica za kontrolu kvaliteta vazduha.

"Na našim mernim mestima trenutno ne konstatujemo povećanje onih zagađujućih materija koje inače u ovom zimskom periodu registrujemo. To su povećanje koncentracije suspendovanih čestica pm10 i azotnih oksida. Određujemo sadržaj benzoapirena, teških metala za koje znamo da mogu da imaju štetne efekte na zdravlje", ističe Vesna Slepčević iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu.

Na području Beograda u grejnoj sezoni zagađenje je veće od dozvoljenog zbog dima iz 130.000 individualnih ložišta. I u većem delu Srbije zimi je veće zagađenje zbog grejanja na ugalj, ali i zbog industrije. Najveća koncentracija sumpordioksida beleži se u Boru, a čađi u Užicu i Valjevu.

"Dominantan uticaj imaju izvori koji potiču od toplana manjih od 50 megavata, lokalni izvori za grejanje, poljoprivreda, saobraćaj... Glavna zagađujuća supstanca, koja dominantno utiče na kvalitet vazduha, jesu čestice manje od deset mikrona. Na takvim česticama mogu da se sakupe virusi i bakterije koje se udisanjem unose u organizam i izazivaju efekte štetne po zdravlje", objašnjava Tihomir Popović iz Agencije za zaštitu životne sredine.

Dok je 2006. bilo 3,3 odsto obolelih od astme, 2013. ih je bilo 4,1 odsto. Procenat onih koje muče alergije povećan je sa 5,3 na 8,9 odsto.

"Povećava se broj dece koja imaju astmu i to je potpuno jasno, statistički pokazano da je 2000, 2001. godine. u Srbiji oko 7,4 odsto dece imalo astmu, a 2011. godine taj procenat je porastao na 8,6 odsto", navodi Branislava Milenković iz Instituta za plućne bolesti.

Svaki deseti stanovnik Srbije stariji od 40 godina ima neku hroničnu bolest pluća. Od raka pluća u Srbiji svake godine oboli 5.200 ljudi, a bitku za život izgubi 4.600 obolelih.

"Što se tiče karcinoma pluća, imamo nešto više nego zemlje Zapadne Evrope, što se više pripisuje dugogodišnjem delovanju duvanskog dima jer imamo više pušača nego zemlje Zapadne Evrope", navodi Branislava Milenković.

Iako ne postoje ozbiljne studije o tome, pretpostavlja se da je jedan od uzroka porasta broja obolelih od karcinoma pluća NATO bombardovanje 1999. godine, kada su gađana industrijska postrojenja i korišćena municija sa osiromašenim uranijumom.