Propisima do poštovanja volje zadužbinara

Kada je testamentom, trgovac i veliki dobrotvor Nikola Spasić, zaveštao imovinu, nije slutio da će ova i još pet zgrada u centru Beograda biti nacionalizovane. Više od pola veka, njome raspolaže država.

"Zgrada je kao što vidite napuštena. Niko o njoj ne vodi računa i mi pokušavamo da sprečimo da se opet neko ne useli da opet neko ne napravi štetu tako da kada nam bude vraćena zgrada, mi je dobijemo u kolko-tolko dobrom stanju", kaže Vojin Đekić iz Zadužbine Nikole Spasića.

Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju omogućio je da zgrada koju je gradio i u njoj živeo Nikola Spasić bude vraćena zadužbini. To je samo jedan od primera nesavesnog korišćenja javne imovine, upozoravaju u Mreži za restituciju.

"Zašto da se mi zadužujemo, zašto da vodimo toliko računa o finansijama, o novcu, o nečemu čega nema? Da smanjujemo penzije a s druge strane imamo toliiko nepopisane imovine koja kada se vrati kroz restituciju, ona donosi sigurne dugoročne stabilne prihode zato jer ljudi plaćaju porez", objašnjava Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Šezdesetih godina, državnu imovinu na korišćenje, bez naknade, dobijala su razna društvena preduzeća. Ona je potom izdavana u zakup, a bilo je i pokušaja otuđenja. Takvu praksu, kažu u Direkciji za imovinu, rešili su da prekinu.

"Preduzeće koje je od države dobilo da koristi, bez naknade, nekoliko hiljada kvadrata u centru grada pre sedamnaest godina,nije se domćinski odnosilo prema toj imovini. Izdavali su je u pod zakup , čak i nekim ministarstvima. Pokušali su i da je otuđe. Vlada je raskinula taj ugovor koji je potpisan na 20 godina. Sada je država korisnik sopstvene imovne bez posrednika", kaže Jovan Vorkapić iz Direkcije za imovinu.

U postupku vraćanja oduzete imovine starim vlasnicima i popisom državne svojine, u Srbiji će se urediti imovinsko-pravni odonosi, veruju u Agenciji za restituciju.

Napominju da i ostale institucije, lokalna samouprava, ministarstva pre svega, treba intenzivnije da se uključe u postupak restitucije.