Zloupotrebe u dodeli novca za obnovu

Ljudima koji su ugroženi u majskim poplavama svaki dinar pomoći znači da su jednu ciglu bliže povratku kućama. Međutim, ima i onih koji su uzeli novac koji im ne pripada. Od ukupno 300 kuća koje se grade od temelja, najmanje 30 je sporno.

Kuće jesu uništene, ali njihovi vlasnici u njima nisu živeli pa nemaju pravo na naknadu štete koja, inače, iznosi od dva do tri miliona dinara.

"Imali smo apsurdne sitaucije da gastarbajteri dođu iz inostranstva, naplaćuju pomoć, pa se sa tom pomoći vraćaju u zemlje u kojima žive, a da svoju nekretninu ostave vlažnu, poplavljenu, stanare koje tu žive ostave da žive u oštećenom objektu", ističe direktor Kancelarije za obnovu Marko Blagojević.

Prema njegovim rečima, treba imati razumevanje za lokalne samouprave koje su bile pod ogromnim pritiskom javnosti kako bi uradile sve što pre.

"Onda uzimate zdravo za gotovo ono što vam ljudi donose kao dokaze vlasništva, prebivališta", kaže Blagojević.

Malverzacija je bilo gotovo svuda. Najviše u opštinama koje su poplave najviše razorile. Obrenovac je podneo 126 prijava policiji.

"Imali smo čak i jedno prijavljivanje volontera koji je učestvovao u pisanju rešenja, i podmetnuo je svoj račun pa je novac isplaćen njemu. To je najposle nađeno jer je račun bio trag kojim policija ide", navodi predsednik Opštine Obrenovac Miroslav Čučković.

U Paraćinu i Šapcu nemaju zvaničnih informacija o zloupotrebama.

"Mi zvanične informacije namamo, ali znamo da postoje prijave protiv nekih građana koji su dali lažne izjave svedoka. Videćemo", kaže predsednik Opštine Paraćin Saša Paunović.

"Bilo je pokušaja, ali u svim pojedinačnim slučajevima kada je postojala sumnja, mi smo preduzimali dodatne mere, po službenoj dužnosti smo išli na teren, i tako rešavali zloupotrebe. Bilo je oko deset takvih slučajeva", navodi načelnica Sektora za urbanizam u Opštini Šabac Jelena Jekić.

U Kancelariji za obnovu nadaju se da će sporna rešenja biti poništena a novac vraćen. Ostatak posla obaviće policija i tužilaštvo.