Čitaj mi!

Penzije koje se nasleđuju

U Srbiji skoro četvrtina penzionera živi od porodične penzije. Ona je neretko veća od one koju su sami ostvarili. Pravo na tu penziju imaju supružnici i deca dok se školuju kao i osobe koje su trajno radno nesposobne.

Gotovo četvrtina penzionera u Srbiji prima porodičnu penziju. Mnogi od njih su se odrekli svoje da bi uzeli porodičnu, jer je ona, i pored toga što se umanjuje za trideset odsto, povoljnija od one koju su sami zaradili. Pravo na tu penziju imaju supružnici i deca dok se školuju. Samo u slučaju trajne radne nesposobnosti takvo pravo se ostvaruje bez obzira na starost.

Za kućni budžet Snežane Miljković mnogo znači što će njen brat invalid i majka koja nikad nije radila, deliti penziju oca koji je nedavno preminuo.

"Ovo je lep način da po smrti nekoga ko je ostvario pravo na penziju, njegovi najbliži, nesposobni za rad, imaju neko pravo da mogu pristojno da žive", kaže Snežana Miljković.

Kada penziju nasleđuje jedan član porodice - primaće 70 odsto iznosa, za svakog dodatnog isplata se povećava za 10 odsto. Ako je dele četiri člana porodice, penzija se isplaćuje u celosti.

Oko 60.000 zahteva za porodičnu penziju godišnje stigne fondu, ali se ispostavi da pravo na to nemaju svi.

"Ima hiljade novih porodičnih penzionera s tim što treba voditi računa da među njima ima i lica koja su sa svoje lične penzije prešla na porodičnu jer je ona povoljnija", kaže Branislav Rašić iz Sektora prava osiguranika Fonda PIO.

Pomera se granica starosti za preuzimanje penzije supružnika. Ove godine za udovice je to 51 godina i šest meseci, a za udovce 56 i po godina. Da bi kasnije imala pravo na suprugovu penziju, žena u trenutku njegove smrti mora da ima najmanje 45 godina.

Ako se školuju, deca mogu da koriste penziju do 26. godine. Poslednjim izmenama zakona, porodičnim penzionerima dozvoljeno je i da rade.

"S obzirom na iznose porodičnih penzija za koje znamo da su dosta niske, korisnicima je omogućeno da rade, ali s tim da ne mogu da ostvare više od 50 posto najniže zarade zaposlenih u mesecu kada se ta naknada isplaćuje", kaže Rašić.

Pravo na porodičnu penziju i dalje nemaju supružnici iz vanbračne zajednice.

A da bi se sprečile zloupotrebe - za brakove koji se sklapaju sa partnerima u poznim godinama, zakon je predvideo da oni moraju potrajati bar dve godine, posle kojih supružnik stiče pravo da nasledi penziju.

Jedino u slučaju kada partneri već imaju zajedničko dete, penziju će bez obzira na to kada je brak sklopljen naslediti i supružnik.

broj komentara 10 pošalji komentar
(subota, 30. maj 2020, 07:00) - anonymousBranislav [neregistrovani]

Pitanje u vezi supružnika.

Zanima me da li moja majka,nakon smrti supruga ima pravo na isti iznos penzije od 15.000 ili će biti umanjena.U braku su bili preko 40 godina a imaju nas već troje samostalne dece.Da li mogu dobiti odgovor jer sam čuo da se najniža penzija ne umanjuje,nisam siguran.Srdačno hvala.Branislav.

(četvrtak, 23. mar 2017, 22:19) - biljana [neregistrovani]

nasledje

interesujeme dali dete invalid ima pravo da nasledi obe roditeljske penzije po sadasnjem zakonu. majka je vec umrla pre 5 godina a otac je ziv,molim odgovor hvala.

(ponedeljak, 24. mar 2014, 22:24) - anonymous [neregistrovani]

Bismarck

Godine 1889. je Otto von Bismarck, nemacki kancelar, prvi uveo penziju koju su mogli dobiti radnici koji su doziveli 70. godinu. Prosecan zivotni vek je tada bio 72 godine. Kasnije je starosna granica spustena na 65 godina i ta starosna granica je postala medjunarodna norma.
Danas, 125 godina kasnije, je zivotni vek ljudi znatno duzi a time i period placanja penzija. U nekim zemljama Zapada je radni vek vec produzen do 67 godina. Pod odredjenim uslovima penziju mogu dobiti i udovci/udovice. Porodicne penzije kao u Srbiji ne postoje.

(ponedeljak, 24. mar 2014, 19:00) - anonymous [neregistrovani]

A što je ovo tema?

A što pokrećete temu porodičnih penzija. Nije valjda da i one smetaju MMF-u pa će naša vlast da i to ukida, smanjuje i sl?

(ponedeljak, 24. mar 2014, 14:30) - anonymous [neregistrovani]

O cemu se ovde radi

Posle odlaska u penziju ljudi obicno pozive jos desetak godina i ne stignu da potrose ni deo onih sredstava koja su regularno zaradili i uplacivali u PIO fond tokom 35-40 godina rada. I jos drzava svojim bahatim i neodgovornim ponasanjem potrosi taj novac za ko zna kakve druge svrhe. Zato politicari neka ne optuzuju svoje sugradjane za svoje sopstvene bahatosti, propuste i neodgovoran rad, jer ce vrlo brzo biti drasticno kaznjeni na izborima. To isto vazi i za ovu novoizabranu vlast.

(ponedeljak, 24. mar 2014, 13:28) - Мој покојни друг,а [neregistrovani]

трезвењак...

Хоћу пензију до 45. године,а после ћу да тражим посао!

(ponedeljak, 24. mar 2014, 13:20) - anonymous [neregistrovani]

hocu penziju

Danas covek mora da bude vise mrtav nego ziv da bi dobio penziju.Jos malo pa je niko nece ni doziveti.
Cilj kapitalista jeste da nikome ne daju penziju,i da izrabljuju ljude dok ne umru,a nece da zaposle mlade.
Ukinuti poslodavcima sve povlastice koje imaju i drzava neka formira drzavna preduzeca kao nekada ali pod dobrim domacinom,i to je resenje za nasu ekonomiju i penzionere!!!

(ponedeljak, 24. mar 2014, 13:19) - Miki [neregistrovani]

godine

Zar nije po zakonu 5godina braka ili bar jedno zajednicko dete? Tako je bilo, a ne 2 god

(ponedeljak, 24. mar 2014, 11:53) - Potomak [neregistrovani]

Sto je sad ova tema?!

Jel to treba da se ljudi osecaju krivim sto su od nekoga, tojest supruznika, oca, majke nasledili malo vecu penziju od obicne crkavice. Ili je ovo ustvari najava zabrane, ukidanje iste.

(ponedeljak, 24. mar 2014, 10:57) - anonymous [neregistrovani]

Srbi treba uskladjena eu socijalna politika a ne partijski nepotiizam

Na jednoj strani su partijsko klanosvsko vezisticki sticenici na drzavnim jaslama, a na drugoj oni koji su prepusceni nicemu i koje je drzava zaboravila. Zato ljudi pokusavaju da svoje pravo na zivot i rad na bilo koji nacin ostvare. To je zato sto Srbija nema primeren socijalni program. Bivsi ministar Radulovic je u samo jednoj tacki bio u pravu a to je da primeni model kanadskog socijalnog sistema i osiguranja u slucaju gubitka posla. Ostali predlozi kojima je hteo da marginalizuje prava radnika suprotno praksi u vodecim eu zemljama su samo manifestacija za koje organizacije je lobirao u oblandama.