Sablja, najduže u stroju Garde

Garda Vojske Srbije ima specifične uniforme i oružje, a jedna od sablji se od vremena pre Drugog svetskog rata koristi za vojne počasti. Gardisti svoje oružje ne koriste za ratovanje ili vojne vežbe već za davanje vojnih počasti prilikom dočeka stranih državnika i drugih visokih zvaničnika.

Kapetan Mirko Mitrić iz Gardijskog bataljona je u emisiji „Dozvolite..." objasnio da je sablja stari statusni i simbol oficirske časti.

"U našoj vojsci sablja se koristi od 1895. godine, kao deo naoružanja oficira, na osnovu ukaza kralja Aleksandra Obrenovića. U evropskim armijama koristila se do kraja Prvog svetskog rata, a kod nas do kraja 50-ih godina kada su rasformirane konjičke jedinice", objasnio je Mitrić.

Kapetan Mitrić je inače aktivni oficir koji je kao komandant počasne jedinice "dočekao" najviše stranih državnika i drugih zvaničnika, i to više od 70, od maja 2007. godine, od kada mu je to zadatak.

Iako u Gardijskom bataljonu ima sablji novijeg datuma, jedna od sablji potiče još iz vremena Garde Vojske Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

"Sablja je nemačkog proizvođača 'Solingen'. Na njoj su se menjale oznake države, ali su sečivo i rukohvat ostali isti. Ona je simbol tradicije gardijske jedinice", objašnjava Mitrić.

Vizuelna specifičnost Garde su i svetlo plave uniforme, koje se koriste još od jula 1954. godine, kada su gardisti u njima dočekali etiopijskog cara Hajle Selasija.

Najupečatljiviji deo uniforme je svakako akselbender ( nemački: remena traka), koje gardisti nose preko uniforme na levom delu grudi i ramenu. Vojnici nose crvene, a oficiri i podoficiri žute akselbendere.

Akselbender je inače detalj preuzet sa uniformi zapadnoevropskih vojski i izvorno je deo opreme ađutanta ( pomoćnika) komandanta jedinice.

Egzercir, više od 100 povezanih radnji

Pažnju šire javnosti gardisti su privukli izvođenjem egzercira, odnosno specifičnih strojevih radnji sa puškom.

Ova veština nastala je u 19. veku u Vojsci Kraljevine Pruske i služila je kao vežba vojnicima za rad sa puškom na prvoj vatrenoj liniji, što je bilo od velike važnosti, jer su puške bile mnogo teže od današnjih i punile su se veoma sporo.

Egzercir je izvodila Vojska Kraljevine Jugoslavije do 1938. godine, a vođa egzercira bio je Stanislav Binički, čuveni kompozitor i kapelnik.

Vojska Srbije, odnosno Garda, počela je ponovo da izvodi egzercir 2010. godine i to u Požarevcu gde je i osnovana daleke 1830. godine.

Stariji vodnik prve klase Ivan Čađenović objašnjava da se tokom izvođenja egzercira obavi više od 100 radnji koje moraju dobro da se uvežbaju i zahtevaju dobru fizičku i psihičku pripremljenost.

Posebnu težinu čitavoj radnji daje poluautomatska puška M-59/66, poznatija kao „papovka".
Puška je teška 4,1 kilogram i sa ispravljenim bajonetom dugačka je 132 centimetra. Ne koristi se za borbena dejstva, iz nje je izvađena udarna igla, ali je zato bajonet veoma oštar i hromiran.

Metalni delovi puške su brunirani, a drvo izlakirano, jer se puška ne koristi kao oružje, već kao rekvizit za vojne počasti.

Topovi koji ne gađaju cilj

Garda Garda Vojske Srbije izvodi i počasnu artiljerijsku paljbu iz sovjetskih topova ZIS M-42.

Do 1995. godine počasnu paljbu su izvodile artiljerijska jedinice, kada je ovaj zadatak preuzela tadašnja Gardijska brigada Vojske Jugoslavije.

Topovi koji se koriste za počasnu paljbu bili su u naoružanju vojske do početka devedesetih godina, a tokom 1995. oruđa u najboljem stanju izdvojena su za izvođenje počasne paljbe za šta se i danas koriste.

Kapetan Vladan Ćirović iz Garde objašnjava da je top ZIS M-42 bio jedan od najpoznatijih u našoj vojsci, posebno jer se dobro pokazao u borbama na Sremskom frontu.

Posada na topovima ne nosi svečane već maskirne uniforme i plavu beretku koja je takođe specifična za pripadnike Gardijskog bataljona.

Iako rade na topu, vojnici ne prolaze posebnu obuku za gađanje, već uvežbavaju strojeve radnje za ispaljivanje plotuna, odnosno manevarskih granata koje u sebi sadrže samo barut, a ne i zrno.

Naoružanjem Gardijskog bataljona rukuju vojnici koji od nadležne lekarske komisije dobiju ocenu vojnika prve kategorije, što znači da spadaju u fizički i psihički najsposobnije vojnike.

Gardu Vojske Srbije osim Gardijskog bataljona koji daje vojne počasti čine i komanda, reprezentativni i objekti posebne namene, logistički bataljon i 25. bataljon vojne policije koji obezbeđuje određeni ličnosti kada se nalaze u objektima od posebnog značaja za Vojsku Srbije i Ministarstvo odbrane.