Primena znanja problem za srpske đake

PISA test ponovo pokazao da naši đaci loše primenjuju znanje stečeno u osnovnoj i srednjoj školi. Srbija je na 43. mestu u konkurenciji 65 zemalja, što je mali pomak u odnosu na prethodne godine.

Na poslednjem PISA testu sprovedenom prošle godine, koji testira sposobnost učenika da primene znanje iz osnovne skole - naši đaci i dalje su ispod međunarodnog proseka. Iako ima malog pomaka u odnosu na prethodne godine, Srbija je na 43. mestu u konkurenciji 65 zemalja. U regionu, bolje rezultate od naših đaka - postigli su 15-godišnjaci iz Hrvatske i Slovenije.

Svaki treći testirani učenik funkcionalno je nepismen-podatak je koji najviše zabrinjava. Takav učenik ume samo da prosto reprodukuje naučeno, bez inventivnosti i sposobnosti da vidi dalje i uradi više. Jednom rečju-nije dovoljno spreman za život.

Koordinator PISA testiranja u Srbiji Dragica Pavlović Babić kaže da je učenicima teško da naprave bilo kakav korak više ka povezivanju, ka primeni u različitim situacijama, ka nekoj mogućnosti da se snalaze u kompleksnijim situacijama, kako životnim, tako i obrazovnim.

Ka evropskim obrazovnim standardima idemo presitnim koracima. Za hermetičnost i zaparloženost naših škola odgovornost dele svi učesnici u obrazovnom sistemu.

"Imate takve nastavne programe koji su takvi kakvi su i koje su nastavnici dužni da realizuju i koje su udžbenici dužni da isprate. Dakle, sistem se harmionizovao da proizvodi ovakve rezultate. Dakle, morate podići sve da biste podigli rezultate", ističe Dragica Pavlović Babić.

Da se otezalo sa reformama i promenama i da nas čeka mnogo posla - svesni su i nadležni.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Tomislav Jovanović kaže da naše obrazovanje više nema vremena za greške, jer više nema vremena da njihovo popravljanje.

Naziv ovogodišnjeg izveštaja - "Inspiriši me, podrži me" - poruka je, ali i opomena.

Veću podršku đacima ministar obećava za sledeći test.

"Ja danas objavljujem i početak priprema za testiranje 2015. godine. Garantujemo da će rezultati biti značajno bolji", naglašava ministar.

Na PISA testiranju proveravale su se čitalačka, matematička i naučna pismenost i sposobnost rešavanja problema.

Stručnjaci podsećaju da je čitalačka sposobnost često preduslov za uspeh u svim ostalim oblastima. Ponekad je za pogrešno rešenje matematičkog zadatka krivac samo loše pročitan tekst iznad njega.

broj komentara 6 pošalji komentar
(sreda, 04. dec 2013, 09:30) - anonymous [neregistrovani]

odgovor

Bilo bi najbolje da je to što moraju da "tegle" od kuće do škole 10kg knjiga i svesaka najveći problem, no nažalost nije! Problem je što su deca totalno nezainteresovana da te iste knjige i sveske uopšte koriste, bilo kod kuće, ili u školi.

(sreda, 04. dec 2013, 09:21) - anonymous [neregistrovani]

Kritičko razmišljanje

je nešto što treba celom srpskom društvu,a to se vidi u proučavanju istorije. Naši nikad nisu ni mogli nešto naučiti kad im je plasirano da da je srpska istorija onakva kakva je napisana ore 500,600,700...1000 godina. Kritički treba geldati na sve,a ne da je sve onako kako je neko nekad jednom zapisao.

(sreda, 04. dec 2013, 09:15) - anonymous [neregistrovani]

nepismenost

Сваки трећи тестирани ученик функционално је неписмен-податак је који највише забрињава. Такав ученик уме само да просто репродукује научено, без инвентивности и способности да види даље и уради више. Једном речју-није довољно спреман за живот.
Kako lepo receno.
To je pravi odgovor na 7-8 casova dnevno , dodatne I dopunske nastave, I uz 10 kg knijga svasaka I pribora koji djaci vuku u skolu svakog dana.
Nasuprot ovome u drugim zeljama Evrope I sveta , knige stoje u Skolama.

(sreda, 04. dec 2013, 09:15) - anonymous [neregistrovani]

NEobrazovanje

Ako se pogleda 20 godina unazad, u našem obrazovanju se nisu dešavala promene koje su mogle da dovedu do nekog boljitka. Uvođeni su programi koji još više olakšavaju deci posao da iz škole izađu neobrazovaniji, pod izgovorom da se oslobađaju starih preobimnih i već odavno prevaziđenih školskih programa. To s jedne strane, i totalna nezainteresovanost roditelja da im deca budu obrazovana (već da samo dobiju neku diplomu) s druge strane, dovelo je do urušavanja sistema obrazovanja i same njegove vrednosti u društvu. Dok god imate jasno izražen stav većine da je bitna diploma, a ne znanje, dotle će nam deca imati najlošije znanje u Evropi na ovakvim testovima, a strane firme će i dalje ukazivati na to, da u našoj zemlji ne mogu naći adekvatno obrazovanu radnu snagu.

(sreda, 04. dec 2013, 08:41) - anonymous [neregistrovani]

Pravopis

Bez uvrede, no probaj pročitati što si napisao...sve po pravopisu? Krenite od sebe! :)

(utorak, 03. dec 2013, 22:34) - anonymous [neregistrovani]

rep

pristup programima je u stilu seckanja repa kučetu parče po parče da ga manje boli, a najveći broj đaka ne može da seti da je neki nastavnik tamo zbog njega a ne sebe