Med je svima sladak, samo je pčelarima gorak

Miloš Milojković, pčelar iz Kamenova kod Petrovca na Mlavi, prošle godine je imao oko 35 kilograma bagremovog meda po košnici, a ovog leta njegove pčele proizvele su jedva osam kilogarama, a livadskog meda nema ni za lek.

Miloš kaže da su samo pčelari koji sele svoja društva proizveli po koji kilogram meda, dok stacionarni nisu imali ni gram.

Protekle zime u Srbiji je uginulo čak 110 000 pčelinjih društava, za šta još uvek nije pouzdano otkriven uzrok, a pored toga vladali su i loši vremenski uslovi tokom prolećne paše.

Koliko je situacija u pčelarstvu dramatična najbolje ilustruje podatak da meda nema dovoljno ni za same pčele, pa su pčelari prinuđeni da ih prehranjuju "pogačama".

Pčelari smatraju da im država mora pomoći, jer bez pčela nema ni oprašivanja pa su i prinosi poljoprivrednih kultura daleko manji, i kako kažu, zbog toga je i Savez pčelarskih organizacija Srbije proglasio elementarnu nepogodu.

Predsednik ovog saveza, Rodoljub Živadinović tvrdi da je Ministarstvo poljoprivrede obećalo da će pčelari u narednoj godini dobiti subvencije po košnici, "koje jedino mi nemamo od svih drugih zemalja u tranziciji".

Iako je srpski med izuzetnog kvaliteta, organizovanog otkupa nema.

Miloš Milojković i drugi pčelari iz Kamenova svoje proizvode prodaju uglavnom na pijacama u Beogradu.

Dugogodišnji kupac Milojkovićevog meda je i ambasada Libije.

Edi Magani, radnik ambasade, koji redovno kupuje med u Kamenovu, rekao je za RTS Onlajn da Libijska ambasada redovno uzima od 50 do 100 kilograma meda, uglavnom bagremovog, a kupuje i matični mleč.

Kilogram meda trenutno košta 400 dinara.

Srbija nema dozvolu Evropske unije za izvoz u malim pakovanjima, već samo u rinfuzu, što umanjuje cenu, tvrde pčelari.

U takvoj situaciji, kažu pčelari, "med je svima sladak , samo je pčelarima gorak".