Čitaj mi!

Život sa disleksijom

Svako deseto dete u Srbiji ima disleksiju - teškoće u savladavanju čitanja i pisanja. Nastavnici i roditelji neretko smatraju da je reč o lenjosti deteta koje, najčešće, ima natprosečnu inteligenciju. Stručnjaci kažu da problem može da se prevaziđe drugačijim pristupom učenju.

Teškoće u savladavanju čitanja i pisanja ima svako deseto dete u Srbiji. Zbog nedovoljne obučenosti, nastavnici i roditelji neretko smatraju da je reč o lenjosti i nezainteresovanosti deteta za rad koje, najčešće, ima natprosečnu inteligenciju. Stručnjaci kažu da problem može da se prevaziđe drugačijim pristupom učenju. 

Neki simptomi disleksije primete se kad dete pođe u školu, ali se često ne prepoznaju, priznaju roditelji. To je slučaj i sa Dubravkinim detetom, čiji je deda defektolog.

Dubravka Obradović kaže da je u osnovnoj školi koju je pohađalo njeno dete bio i logoped i da niko nije umeo da prepozna i da joj kaže o čemu se radi.

"I onda su nastale različite teorije, tipa dete ima problem sa autoritetima, ne voli školu, ne može da se uklopi u školu, i onda idete od jednog do drugog stručnjaka i pokušavate da rešite probleme", priča Dubravka.

Deca se rađaju sa razvojnom disleksijom, dok stečena nastaje usled povreda mozga.

Slavica Golubović sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju kaže da se disleksija ne leči.

"Neko ko se rodi disleksičan on će tu disleksiju imati celog života s tim što će sa rastom, različitim radom, tretmanima, tehnikama moći da ne neki način rediguje te svoje simptome i kompenzuje svoje smetnje. I to bi roditelji trebalo da znaju", objašnjava Golubovićeva.

Roditelji smatraju da individualni nastavni program nije rešenje, pa preuzimaju ulogu glavnog učitelja i zastupnika deteta, kako bi favorizovali njegove jače strane i sačuvali mu samopouzdanje.

Logopedi, pak, kažu da se problemi prevazilaze drugačijom organizacijom nastave, tim pre što je većina te dece natprosečno inteligentna.

"Kod nas je zahvaljujući jednoj fonemi, jednoj grafemi malo manje disleksičara nego u ostalim delovima sveta, ali taj mali broj nije prepoznat zato što u Srbiji ne postoji sistemsko nego uvek isključivo slučajno otkrivanje disleksije, u petom ili šestom razredu", kaže Gordana Babić-Cvetković iz Prvog srpskog društva za disleksiju.

Prema njenim rečima, disleksija je korak do vrha, korak do dna. Ako se pomogne detetu, može se postići jako mnogo.

Logopedi kažu da mnogi disleksičari, kada odrastu, ne žele da priznaju od čega boluju, pa tako ostaju nedijagnostikovani.

Senat Univerziteta u Beogradu usvojio je pre dve godine Pravilnik kojim se podržava školovanje studenata sa disleksijom. Prema podacima Centra za studente sa hendikepom, trenutno studira dvoje disleksičara.

broj komentara 4 pošalji komentar
(sreda, 13. feb 2013, 13:57) - anonymous [neregistrovani]

stvari se popravljaju

Najzad pitanje disleksije i disleksicara dobija duznu paznju. Kada pomislim samo na sve one devojcice i decake koji su se kroz skolovanje kretali putem posutim trnjem, najezim se. Doduse, nije redak slucaj da i danas, sa svim ovim saznanjima sretnete edukatora koji negira disleksicne probleme, te insistira na lenjosti, bezobrazluku ili oholosti deteta,kao razlogu neuspeha u citanju i pisanju.

(utorak, 12. feb 2013, 10:22) - tesla [neregistrovani]

bravo.

Zivim u inostranstvu i dete mi ima dispraksiju sto je jos malo komplikovanije nego disleksija.
Kada sam dolazeci u Srbiju na godisnji o tome pricao sa rodbinom i prijateljima mnogi su mi odgovorili da je to samo stvar vaspitanja itd.
U Francuskoj ge zivim je sve to priznato i dokazano ali i ovde ima propusta sve dok se detetu ne prizna hendikep.Po prvi put vidim jedan ovakav tekst bilo bi dobro da ih ima vise
te da svi roditelji suoceni sa decijim problemima imaju malo vise upustava kako se boriti da detetu zivot bude sto laksi.

(utorak, 12. feb 2013, 08:10) - RS [neregistrovani]

ima nade

Dislekcija je uglavno genetski nasledjena osobina a može da nastupi i usled odredjenih fizičkih povreda.
Razlozi dislekcije su različiti, pa zbog toga se nemože prepisati isti ’recept’ za sve koji imaju manje ili više problema sa dislekcijom.

U Holandiji postoji jedan doktor (koji inače i sam ima dislekciju) koji je pomoću ‘prizma naočara’ pomagao da se simptomi dislekcije neutrališu ili makar ublaže.

Nažalost holandski osiguravajući zavodi ga nisu finansijski podržali, tako da je klinkika morala 2009-te da zatvori vrata.

Lično imam pozitivno iskustvo, a znam i jednu devojčicu, koja je sa svojih 10 godina rekla:
"Ja sada tek vidim da imam jednu mamu i jednoga tatu"., zahvaljujući ‘prizma naočarima’.

(ponedeljak, 11. feb 2013, 22:46) - FASPER [neregistrovani]

Vrhunski stručnjak

Pozdrav prof. dr Slavici Golubović, instituciji i simbolu srpske logopedije.