Sećanje na Branislava Nušića

Udruženje dramskih pisaca Srbije održalo je na Novom groblju u Beogradu pomen povodom 75. godišnjice smrti Branislava Nušića (1864 -1938).  Pomen je služio protojerej stavrofor, profesor dr Dimitrije Kalezić.

O Nušićevom životu i radu govorili su ministar kulture Bratislav Petković, predsednik Udruženja dramskih pisaca Miladin Ševarlić, dobitnik nagrade "Branislav Nušić" dramski pisac Vojislav Savić, pesnik Mirko Magarašević, teatrolog Raško V. Jovanović i generalni sekretar Kulturno prosvetne zajednice Srbije Živorad Ajdačić.

Ministar Petković, inače dramski pisac i reditelj, istakao je kako je Nušić svojim životom potvrdio duh i misao svog dela.

On je podsetio na anegdotu prema kojoj se Nušić, boraveći u zatvoru zbog pesme "Dva raba", predstavio kao rođak visokog državnog funkcionera i tako izdejstvovao prijem kod kralja Milana. Veliki komediograf je ostavio takav utisak na kralja da, uprkos "podvali", nije vraćen u zatvor.

Kako je pisao, tako je i živeo, rekao je Petković, dodajući da je Nušić takođe i patio zajedno sa svojim narodom i da je njegov sin jedinac poginuo u ratu.

Magarašević je pročitao govor svog pretka, pesnika Đorđa Magaraševića koji je ovaj održao na Nušićevoj sahrani 1938. godine.

Spomen-vence na Nušićev grob položili su predstavnici Udruženja dramskih pisaca, manifestacije "Nušićevi dani" iz Smedereva i Kola srpskih sestara.

Biografija

Nušić je rođen 20. oktobra (8. oktobra po julijanskom kalendaru) 1864. u Beogradu kao Alkibijad Nuša u cincarskoj trgovačkoj porodici Đorđa i Ljubice Nuše.

Porodica mu se preselila u Smederevo, gde je pohađao osnovnu školu i dve godine gimnazije, a maturirao je u Beogradu.

Kada je napunio 18 godina, zakonski je promenio ime u Branislav Nušić. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Borio se u Srpsko-bugarskom ratu 1885. godine, koji ga je zatekao na služenju redovnog vojnog roka.

Godine 1900. postavljen je za sekretara Ministarstva prosvete. Ubrzo je postao dramaturg Narodnog pozorišta, zatim upravnik Srpskog narodnog pozorišta, a od 1905. se bavio novinarstvom, pod svojim imenom i pod pseudonimom Ben Akiba. Od 1912. radio je u Bitolju kao državni službenik, a 1913. osnovao je pozorište u Skoplju.

Napustio je zemlju sa vojskom tokom Prvog svetskog rata, boravio u Italiji, Švajcarskoj i Francuskoj.

Posle rata postavljen je za upravnika Umetničkog odseka Ministarstva prosvete, zatim je bio upravnik Narodnog pozorišta u Sarajevu, odakle se 1927. vratio u Beograd.

U istoriju srpskog pozorišta i književnosti upisao se izuzetnim komedijama među kojima su najpoznatije "Gospođa ministarka", "Mister dolar", "Pokojnik", "Dr", "Ožalošćena porodica".

Napisao je romane "Tako je moralo biti", "Hajduci", a pisao je i pripovetke, rasprave i tragedije.

Za redovnog člana Srpske kraljevske akademije Nušić je izabran 1933. godine.