Čitaj mi!

Sećanje na Kumanovsku bitku

Obeležavanje Kumanovske bitke je poruka mira i sećanje na civilizacijski preokret Balkana, Evrope i sveta, poručio predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa centralne manifestacije na Zebrnjaku povodom 100 godina od Kumanovske bitke.

Na brdu Zebrnjak u Makedoniji održana je centralna manifestacija povodom obeležavanja 100 godina od Kumanovske bitke. Državnu delegaciju predvodio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Predsednik Tomislav Nikolić poručio je, obraćajući se okupljenima, da je obeležavanje Kumanovske bitke poruka mira i sećanje na civilizacijski preokret Balkana, Evrope i sveta.

Nikolić je rekao da danas sa Zebrnjaka, mesta koje nas spaja, Srbija i Makedonija šalju poruku mira, saradnje i razumevanja regionu i celom svetu.

"Ispunjeni ponosom, potomci vesnika slobode, stojimo na Zebrnjaku, mestu gde je presuđena sudbina Otomanskom carstvu", rekao je predsednik Nikolić.

Nikolić je rekao da o značaju Prvog balkanskog rata u nacionalnoj stesti svedoči to što se na mobilizaciju odazvalo više ljudi nego što je pozvano, naročito iz Bosne, Dalmacije i Vojvodine. "Od tri miliona, 402 hiljade ljudi je stavljeno pod šajkaču i pušku", podsetio je Nikolić.

Predsednik Srbije je naglasio da je danas cilj Srbije ulazak u Evropsku uniju i da je na tom putu mnogo učinjeno.

"Dobićemo bitku koju vodimo protiv kriminala i korupcije, beskompromisno ćemo sprovesti do kraja brojne reforme koje su u toku", naglasio je Nikolić i ocenio da Srbija nema čega da se stidi iz svoje prošlosti.

Srbija danas bije drugačije bitke 

Predsednik Srbije je ukazao da 100 godina nakon velike vojne pobede, Srbija bije drugačije bitke sa jednakom istorijskom težinom.

"Idemo u susret svojoj evropskoj budućnosti uz očuvanje teritorijalnog integriteta i bezbednosti za sve svoje građane", rekao je Nikolić.

Predsednik Nikolić je naglasio da se danas "problemi ne rešavaju oružjem, već promišljanjem, voljom i mudrošću" i dodao da ćemo "probleme rešiti zato što su pravda i pravo na našoj strani, zato što za svoju decu i sebe ne tražimo ništa više i ne prihvatamo ništa manje od onoga što dobijaju drugi".

Nikolić je naglasio da je "za neke Srbija prihvatljiva samo kada prigušuje svoju istoriju i tradiciju i kada se žrtvuje za tobož više političke interese koje nazivaju očuvanjem srpske političke stabilnosti".

"Sa nama neće moći tako. Mi vraćamo našem narodu osporene tekovine naše slavne prošlosti. Ne vređamo druge, samo sebi vraćamo samopoštovanje insistirajući na istorijskim činjenicama, braneći njihovu autentičnu oslobodilačku ideju", poručio je Nikolić.

Nikolić je dodao da je danas Srbija pred velikim iskušenjima i da pokušava da dosegne dubinu i značaj kosovskog zaveta "koji je u osnovi našeg identiteta".

"Svesni smo da će o našim delima suditi buduće generacije, želeći kao i mi, da shvate razloge tragične istorijske sudbine našeg naroda. Srbija je jedna od retkih zemalja koje mogu da se ponose svojom istorijom i tradicijom kao vrednim učenja i pamćenja", rekao je predsednik Srbije.

Istorijski i civilizacijski značaj pobede  

Zamenik ministra kulture Makedonije Dragan Nedeljković poručio je sa skupa da danas, "kada se sećamo heroja, ne smemio izgubiti iz vida istorijski i civilizacijski značaj pobede na Kumanovu i ostalih pobeda, tim pre što smo suočeni sa pokušajima revizije ne samo srpske nego i balkanske istorije".

Svečanosti na brdu Zebrnjak prisustvovali su premijer Ivica Dačić, ministar pravde Nikola Selaković, ministarka u vladi Republike Makedonije Elizabeta Taševska, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general potpukovnik Ljubiša Diković, predstavnici Skupštine Srbije Aleksandar Čotrić i Milorad Stošić, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i predsednik Nove srpske demokratije iz Crne Gore Andrija Mandić.

Kod Spomenika pobede srpske vojske vence su položili predsednik Srbije Tomislav Nikolić, načelnik Generalštaba VS general potpukovinik Ljubiša Diković, predsednik RS Milorad Dodik i predstavnik Vlade Makedonije. 

Vladika hvostanski Atanasije služio je pomen poginulim vojnicima.

Organizator državne ceremonije je Odbor Vlade Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Najznačajnija bitka Prvog balkanskog rata odigrala se u Kumanovskoj dolini 23. i 24. oktobra 1912. godine, a srpska vojska pobedila je tada nadmoćnije trupe Otomanske imperije i posle više od pet vekova donela slobodu starim srednjovekovnim srpskim oblastima.

Spomenik kumanovskim junacima, prvobitno visok više od 48 metara, delo je srpskog arhitekte Momira Korunovića. Podignut je 1937. godine, a pet godina kasnije su ga većim delom uništile bugarske okupacione trupe.

U kripti spomenika položeni su posmrtni ostaci 723 srpska junaka, stradala u Kumanovskoj bici. 

broj komentara 44 pošalji komentar
(sreda, 31. okt 2012, 17:35) - anonymous [neregistrovani]

Milanili

Srbija obnavlja staro prijateljstvo sa Makedonijom,sto je veoma dobro,mi smo oduvek bili prijateljski narod i zato svet mora da nas upozna i da znaju da smo prijateljski narod,moramo se potruditi da promenimo njihovo misljenje u vezi Srbije i njenog naroda...

(ponedeljak, 29. okt 2012, 12:37) - Voroncov [neregistrovani]

Oni koji u Hrvatskoj znaju istoriju

svakako znaju da su Hrvati mnogo postradali od Turaka. Ne samo da su u toku turskih osvajanja stradanja bila na prostorima današnje Hrvatske već je na primer većina Hrvata koja je živela na prostorima zapadne Bosne morala emigrirati pred Turcima u najvećem broju u današnje Zagorje. Naravno bilo je i Hrvata koji su prešli na islam i učestvovali u daljim osvajanjima hrvatskih zemalja i uopšte u osvajanjima. ( Na spisku Velikih vezira Osmanskog carstva imate naravno i Hrvata). Hrvati koji su ostali u svojoj veri, a bili u Osmanskom ropstvu bili su u istom položaju kao i Srbi.A valjda Šenovin roman o seljačkoj buni Matije Gubca govori dovoljno o položaju Hrvata pod Austro- Ugarima.

(ponedeljak, 29. okt 2012, 10:33) - anonymous [neregistrovani]

Odg: (Nema teme)

O cemu ti mastas dete, pa zato sto ste bili pod Asutijancima i Madjarima, a oni su sklopili dogovor sa Turcima.

E moja katolicka braco, pojma vi nemate.

(ponedeljak, 29. okt 2012, 10:32) - anonymous [neregistrovani]

Za Hrvata

O kojoj ti slobodi pricas?Dok su Srbi bili pod Turcima vi ste bili pod Austrijancima i Madjarima sve dok mi nismo oslobodili prvo nas a onda i vas.A sto se tice Turaka u Hrvatskoj bilo ih je sve do Ogulina iznad Plaskog imas Tursku kulu,Omer pasa Latas je iz tog kraja.

(ponedeljak, 29. okt 2012, 09:53) - anonymous [neregistrovani]

5 stoljeća ropstva

Koliko ponosa za oslobođenje od 5 stoljeća okupacije i ropstva pod Turcima.
A mi u zapadnoj Hrvatskoj smo sve to vrijeme bili slobodni, zato što smo se uspješno borili s Turcima. Nikad sultanov barjak nije zavijorio nad Zagrebom, Varaždinom, Siskom, Karlovcem, Rijekom. A vi srbi si umišljate kako ste nekakvi veliki junaci jer ste se oslobodili. A šta smo tek mi koji nismo ni dali da padnemo u ropstvo. Pozdrav od Hrvata

(nedelja, 28. okt 2012, 23:45) - Hadzija [neregistrovani]

Razmisliti

Jel se pito ko do sada zasta su ti junaci dali zivote? Zasta su ginuli? i dal su uzalud davali zivote? Tamo gde su Srbi najvise krvi prolivali sada tamo najmanje Srba ima... Nadam se samo da nece bit kao i do sada: da u miru izgubimo ono sto smo u ratu mnogo puta preskupo platili!!! Vecna vam Slava i Hvala

(nedelja, 28. okt 2012, 23:35) - Radovan [neregistrovani]

Odgovor

Neki ovdje napisase kako ne treba gledati u proslost, vec u buducnost...

U koje god selo ili varosicu zadjete u Austriji, u centru mjesta ce te naici na spomenik njihovim vojnicima, poginulim u I i II svjetskom ratu, cesto na zajednickom spomeniku, koji je uredno osvijetljen i okruzen cvijecem!

(nedelja, 28. okt 2012, 20:44) - joco [neregistrovani]

NOV

Pa od 1941 - 1945 su ubijeni 24.000. Samo za oslobodjenja Makedonije bilo je preko 60.000, a gde su oni koi su otisli na Sremski front i poginuli gore.

(nedelja, 28. okt 2012, 20:44) - nemanja srbin [neregistrovani]

ponosni na nase junake

Neka je nasim srpskim vojnicima vecna slava i hvala.Hvala im sto su nam doneli slobodu.Zivela Srbija.

(nedelja, 28. okt 2012, 20:34) - anonymous [neregistrovani]

odg na II sv. rat

Druze imali su preko 100 000 boraca sve ukupno.Moj deda je Makedonac i sluzbovao je u Kicevskom korpusu i borili su se i protiv Nemaca, Bugara i Albanaca, ali te borbe nisu bile toliko zestoke kao ove u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj. Shvati to druze.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">