Vek od Kumanovske bitke

Kumanovska bitka vođena je u toku Prvog balkanskog rata, 23. i 24. oktobra 1912. godine između srpske i turske vojske. Bitka kod Kumanova bila je bitka u susretu, jer su obe vojske jurile jedna prema drugoj.

Zbog jače koncentracije srpskih trupa, inicijative i hrabrosti vojnika i oficira Prve srpske armije, početni turski napad je odbijen, a bitka dobijena iznenada. Turska Vardarska armija bila je razbijena i povukla se ka Skoplju, Štipu i Velesu.

Uviđajući strategijsku važnost Ovčeg polja, visoravni istočno od Skoplja, načelnik štaba Vrhovne komande srpske vojske general Radomir Putnik i njegov pomoćnik pukovnik Živojin Mišić, smatrali su da bi se tu mogla odigrati glavna bitka između srpske i turske vojske. Zbog toga su naredili Prvoj srpskoj armiji, pod komandom prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, da u što kraćem roku, u prodiranju ka jugu, spreči koncentraciju turskih glavnih snaga na Ovčem polju.

U pokretu ka Ovčem polju Prva armija se zadržala na položajima severno od Kumanova, očekujući dolazak Treće srpske armije sa Kosova.

Turska Vardarska armija kretala se ka Kumanovskoj visiji, s namerom da srpsku vojsku što više zadrži ispred Ovčeg polja, gde je nameravala da vodi odsudnu bitku.

Usled pretpostavke da će glavne turske snage biti na Ovčem polju i usled odsustva izviđanja, Prva srpska armija neočekivano je ušla u bitku posle iznenadnog napada turske Vardarske armije na položaje kod Kumanova 23. oktobra.

Iako u izuzetno teškoj situaciji, srpska Prva armija, zahvaljujući pre svega hrabrosti i požrtvovanosti vojnika i oficira, uspela je da odoli napadu i nanese protivniku velike gubitke.

Prvog dana bitke najžešća borba vođena je na Srtevici gde su četnički odred majora Vojina Popovića, vojvode Vuka i Sedmi pešadijski puk odoleli napadu daleko brojnijeg i jačeg neprijatelja.

Zabeleženo je i da se posebnim junaštvom istakao major Vojislav Nikolajević koji je u najkritičnijem momentu bitke sâm krenuo u juriš sa zastavom i povukao za sobom ostale vojnike, dok nije pao teško ranjen.

Zauzimanjem Zebrnjaka, polovinom drugog dana, srpske jedinice su potpuno razbile osmanski raspored i naterale ih na povlačenje.

Velika pobeda kod Kumanova bila je prva srpska pobeda u Prvom balkanskom ratu i označila je skori kraj turske vladavine na Balkanu. Srpska vojska je posle više od 500 godina ponovo ovladala Kosovom, a posle Kumanovske bitke ušla je i u Skoplje, prestonicu Srbije iz 14. veka. U narodu je posle bitke nastala izreka "Za Kosovo – Kumanovo".