Život u četiri manastirska zida

Trinaest godina posle rata, u Đakovici nema Srba povratnika. U tom gradu je porušeno nekoliko pravoslavnih crkava. Pre dve godine je obnovljena crkva u centru grada i osvećenjem postala manastir Uspenja presvete Bogorodice. U manastiru žive dve monahinje i dve sestre. One su jedini preostali srpski žitelji u tom gradu.

Dve monahinje i dve sestre u četiri zida dvorišta manastira Uspenja presvete Bogorodice u Đakovici. Godinama, svaki dan im prolazi isto. Monahinja Joanikija kaže da žive kao u zatvoru.

Monahinje i sestre u Đakovici u krugu manastira imaju vodu, uzgajaju povrće a ostale potrebštine donose im monasi manastira Visoki Dečani. Odvode ih i kod lekara. Najbliži lekar im je Gračanici ili u severnom delu Mitrovice. Nemaju poverenje u lekare u Đakovici. 

Ne razmišljaju da napuste Đakovicu. Vasiljka Perić je od rođenja u ovom gradu.

"Svi su moji rođeni tu, ali su se odselili zbog posla i dece. Odlučila sam kosti da ostavim na Kosovu", rekla je Vasiljka.

Monahinje i sestre u Đakovici znaju da nije normalno to što ne mogu da izađu iz dvorišta manastira, ali kažu da ne pokušavaju jer ne žele neprilike. Ističu da su u Đakovici kako bi verom branili Kosovo, svesne da tako ne razmišljaju svi pravoslavni vernici.

"Još je žalosnije što prodaju zemlju, to je zemlja Dečanska, Pećke patrijaršije i Gračanice, to je veliki greh. Oni možda mogu malo da zarade, ali će njihova deca, unučići i praunučići da plaču i tuguju za svojom svetom zemljom", kaže monahinja Teoktista.

Za godinu dana od osvećenja, u manastiru je organizovano jedno venčanje i jedno krštenje.