Bezbednost na radu kao investicija

Prošle godine 28 osoba u Srbiji izgubilo je život na poslu. Ipak, broj povreda na radu manji je nego prošle godine, delom i zbog smanjene privredne aktivnosti. Naši zakoni i propisi za očuvanje zdravlja i bezbednosti zaposlenih usklađeni su sa evropskim, ali kasnimo u njihovoj primeni, a neophodno je doneti Zakon o osiguranju od povreda na radu i profesionalnih oboljenja.

Broj povređenih i obolelih na radu u Srbiji, u proseku je za polovinu veći nego u zemljama EU, koje imaju mnogo jaču privrednu aktivnost.

"Te brojke ukazuju da je potrebno da se ovaj sistem primeni još efikasnije. Mi se fokusiramo na to da poslodavci primene zaštitna sredstva da odrede lica koja su zadužena za nadzor nad primenom propisa o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu", kaže državni sekretar Ministarstva rada Zoran Martinović.

Poslodavcima bezbednost na radu nije trošak nego investicija, govore iskustva Evropske unije, sa čijim propisima usklađujemo naš Zakon o radu.

Direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Vera Božić Trefalt kaže da je vlada Srbije donela je 17 podzakonskih akata koji su usklađeni sa standardima Evropske unije.

"Imamo smo još tri podzakonska propisa koja će se završiti ove godine i na neki način zaokružiti kompletna legislativa kada je u pitanju bezbednost i zdravlje na radu", kaže Vera Božić Trefalt.

Neophodno je preduprediti sve moguće uzročnike povreda na radu i profesionalnih oboljenja, smatraju stručnjaci.

Propisi EU traže i da poslodavci obezbede i sami plate redovne kontrole radnika kod specijalista medicine rada. U Srbiji to još nije obaveza, a i ako se usvoji taj propis, pitanje je da li će biti primenjiv.

"Fond zdravstvenog osiguranja ne finansira medicinu rada, tako da smo došli u situaciju da je najveći broj lekara specijalista medicine rada otišao u izabrane lekare i to je onda dovelo do klasičnog nedostatka specijalista medicine rada", kaže doktor medicine rada Petar Bulat.

Predstavnici radnika smatraju da je najveći problem postojanje tzv. divljih neregistrovanih poslodavaca koji radnicima ne obezbeđuju odgovarajuću obuku i zaštitu.

Saša Dimitrijević, iz sindikata "Nezavisnost" kaže da sada dolaze ljudi koji prave neke firme za odrađivanje jednog ili dva posla za kratko vreme, a to često prelazi u sferu sive ekonomije.

Novu Vladu čeka i donošenje Zakona o osiguranju od povreda na radu i profesionalnih oboljenja. U zemljama koje imaju taj zakon, poslodavci su visokim odštetama podsticani da više kontrolišu tu oblast i ulažu u bezbednost zaposlenih, što je višestruko smanjilo broj povreda i profesionalnih oboljenja.