Godišnjica napada u Tuzli

U Tuzli je danas služen pomen vojnicima Jugoslovenske narodne armije koji su ubijeni dok su se povlačili iz tog grada na današnji dan 1992. godine.

Učesnici pomena došli su autobusima iz Bijeljine i uz jako policijsko obezbeđenje upalili su sveće i položili cveće na mestu na kome su stradali vojnici.

Kako objavljuju lokalni mediji, sve je proteklo bez problema i provokacija.

Parastos ubijenim vojnicima služen je u 12 časova na groblju u Bijeljini, gde je sahranjen najveći broj stradalih.

Organizator godišnjice je Odbor vlade Republike Srpske za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova.

Napad na 92. motorizovanu brigadu, koja se povlačila iz kasarne "Husinska buna" sa oko 200 motornih vozila i oko 600 starešina i vojnika, izveli su 15. maja 1992. godine pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane i policije, uz pomoć paravojne formacije "Zelene beretke".

Prema sporazumu o mirnom povlačenju JNA sa teritorije BiH, a na osnovu dogovora komandanta kasarne pukovnika Mileta Dubajića i lokalnih vlasti, evakuacija je trebalo da počne u 15 časova, ali su lokalne vlasti iscenirale spor oko predaje dela naoružanja TO Tuzla.

Kasnije će se ispostaviti da je to bio deo plana za razmeštanje snajperista na pravcu povlačenja JNA i mestu zasede.

Da je napad na kolonu JNA unapred dobro planiran i pripreman pokazale su i zapreke na putevima, kopanje rovova, izrada zaklona, isturanje ježeva i krstila na put i izvlačenje nagaznih mina na kanapu.

Paljba tokom evakuacije

Posle pregovora u kojima je postignut kompromis, evakuacija kasarne počela je u 19 časova. U trenutku, kada je poslednja trećina kolone, dolazeći iz Skojevske ulice, prolazila raskrsnicu Brčanska malta, po njoj je iz okolnih zgrada i zaklona osuta paljba vatrenim oružjem, "zoljama" i drugim zapaljivim sredstvima.

U eksplozijama i plamenu na licu mesta život su izgubila 32 vojnika, a povrede su bile tako teške da je sutradan u bolnici samo sedam žrtava moglo biti identifikovano.

Raspoređeni snajperisti, prvo su pucali i ubijali vozače vojnih vozila da bi ih zaustavili i blokirali dalji prolaz, a onda su pucali u vojnike i sanitetsko osoblje, koji su tako opkoljeni bili laka meta.

Pripadnici Teritorijalne odbrane Tuzla zatim su išli duž zaustavljene kolone i ranjene vojnike brutalno likvidirali u vozilima. Na putu za bolnicu u sanitetskom vozilu pobijeno je 17 ranjenika udarcima čekića u čelo, tela ostalih su noću odvezena na gradsku deponiju i zatrpana buldožerom.

Na audio zapisima zabeleženo je kako dežurni u Operativnom štabu javne bezbednosti Tuzla Ilija Jurišić naređuje napad na kolonu navodeći pritom i komande kao što su "pucaj" i "ne dovodi", iz čega se može zaključiti da nije želeo zarobljenike.

Zločin bez kazne

Nažalost za zločine u "tuzlanskoj koloni" niko nije odgovarao, iako su haški istražitelji 2003. godine, kada su ustupali predmet "Tuzlanska kolona" Sudu BiH, zaključili da ima dovoljno dokaza za pokretanje istrage protiv devet osoba.

Haški istražitelji su tada za četiri osobe dali oznaku "A", što znači da je na osnovu dostavljenih dokaza utvrđeno da postoji krivično delo ratnog zločina i dovoljno dokaza da se te osobe procesuiraju.

Ilija Jurišić, nekada visoki funkcioner MUP-a BiH, uhapšen je u Beogradu po optužnici Tužilaštva za ratne zločine i osuđen 28. septembra 2009. godine na 12 godina zatvora zbog upotrebe nedozvoljenih metoda borbe.

Ipak, presuda je prošle godine ukinuta.

Tužilaštvo BiH objavilo je u decembru 2009. godine da je prekinulo istragu protiv ratnog gradonačelnika Tuzle Selima Bešlagića i drugih lica.

Prema podacima kojima raspolažu vlasti RS, utvrđeno je da je u napadu na kolonu JNA stradalo ukupno 200 vojnika.