Godišnjica napada na kolonu JNA

Polaganjem cveća i paljenjem sveća, odata je pošta vojnicima i oficirima koji su, pre 19 godina, stradali u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu.

Obeležavanje 19. godišnjice zločina nad vojnicima JNA u Sarajevu u Dobrovoljačkoj ulici proteklo je bez incidenta, iako policija kantona Sarajevo nije dozvolila tročlanoj srpskoj delegaciji, i pored ranijeg dogovora, da na mestu stradanja vojnika položi venac, pravdajući to bezbednosnim razlozima.

Blizu 100 članova porodica i predstavnika nevladinih boračkih organizacija i vlasti RS zapalili su sveće i položili bele ruže u blizini Dobrovljačke, koja sada nosi ime Hamdije Kruševljakovića, kod mosta Drvenije.

Tri autobusa koja su došla iz Istočnog Sarajeva, među kojima su bili i predstavnici vlasti RS, zaustavila su se ispred zgrade Fakulteta političkih nauka u Sarajevu, odakle su učesnici pomena sa zapaljenim svećama i belim ružama u mimohodu došli do mosta Drvenija na Miljacki.

Skup su obezbeđivale jake policijske snage. Pomen poginulim vojnicima JNA služen je u pravoslavnom hramu u Miljevićevima u Istočnom Sarajevu, a položeni su i venci na vojničkom groblju u Sokocu.

Prekršen dogovor

Napad na kolonu, koja se povlačila iz komande Druge vojne oblasti, izveli su pripadnici muslimanske Teritorijalne odbrane, policije i paravojnih formacija "Zelene beretke" i "Patriotska liga", kršeći dogovor o mirnoj evakuaciji.

Prema podacima MUP-a Republike Srpske, u tom napadu ubijena su 42 pripadnika JNA i civila, među kojima pet oficira, 73 osobe su ranjene, a 215 zarobljeno ili oteto.

Dan ranije, 2. maja 1992. godine, pripadnici vojnih i paravojnih formacija bosanskih muslimana napali su Dom JNA u Sarajevu i nekoliko drugih vojnih punktova u gradu i ubili 14 pripadnika JNA.

Kao odgovor na te napade, pripadnici JNA su, istog dana, na sarajevskom aerodromu zadržali muslimanskog vođu i Aliju Izetbegovića, koji se u pratnji potpredsednika vlade Zlatka Lagumdžije i kćerke Sabine vraćao sa mirovnih pregovora u Lisabonu.

Izetbegović je odveden u kasarnu JNA u Lukavici, nadomak Sarajeva, radi pregovora o bezbednoj evakuaciji vojnika, oficira i civila na službi u JNA iz komande Druge vojne oblasti, kao i drugih kasarni koje su bile pod opsadom muslimanskih snaga u Sarajevu.

U pregovorima su učestvovali tadašnji komandant Druge vojne oblasti JNA, general Milutin Kukanjac, komandant mirovnih snaga UN kanadski general Luis Mekenzi, član Predsedništva BiH Ejup Ganić, a bezbednu evakuaciju garantovao je sam Izetbegović.

Mekenzi: Najgori dan u mom životu

Pošto je sporazum postignut, kolona sa vozilima JNA krenula je iz komande u naselju Bistrik, a na njenom čelu nalazio se transporter u kojem su, kao zaštitnici, bili Izetbegović, generali Mekenzi i Kukanjac.

Samo kilometar dalje, kada je transporter na čelu konvoja izbio iz Dobrovoljačke ulice na Skenderiju, oko 20 teritorijalaca preprečilo je vozilo, odsekavši ostatak kolone, a iz okolnih kuća, sa samo pedesetak metara, muslimanske snage otvorile su vatru.

Pripadnici JNA, uglavnom mladi vojnici, bespomoćno su sedeli u vozilima i na kamionima, a, prema svedočenjima preživelih, likvidacije su bile brutalne - napadači su izvlačili nenaoružane vojnike, oficire i civilna lica koja su uz ponižavanje, ranjavali i ubijali na ulici.

"Mogao sam da vidim kako vojnici teritorijalne odbrane proturaju cevi kroz prozore civilnih automobila, koji su bili deo konvoja, i pucaju. Video sam kako se krv sliva niz vetrobrane kola", napisao je u svojoj knjizi, Čuvar mira - put u Srajevo, general Mekenzi.

Načelnik "plavih šlemova" zapisao je tada u svoju beležnicu: "Bio je to definitivno najgori dan u mom životu".

Za zločine u Dobrovoljačkoj ulici još niko nije odgovarao. Na osnovu Interpolove poternice iz Srbije u Londonu je uhapšen Ejup Ganić, ali je pušten na slobodu. Isto se dogodilo i sa Jovanom Divjakom.