Čitaj mi!

Predlog fazne integracije Zapadnog Balkana u EU – vest koju je region dugo čekao

Lideri EU su ove nedelje na samitu u Tirani podržali ideju o faznoj ili postepenoj integraciji Srbije i Zapadnog Balkana u EU. Svoj predlog o tome kako ubrzati integraciju regiona iznela je i Češka kao zemlja koja trenutno predsedava EU. Da li je najava novog modela dugo očekivana dobra vest za pristupanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji?

Ideje o postepenoj integraciji u EU su već dugo u opticaju, a na Samitu u Tirani su dobile i politički blagoslov na najvišem nivou.

Diplomatski izvori u Briselu očekuju da će u narednim mesecima zemlje članice i Evropska komisija formulisati konkretne predloge.

Na prvom samitu održanom u jednoj zemlji regiona poslata je poruka o "ubrzanju puta ka punopravnom članstvu".

Takva formulacija bila je sporna za neke zemlje članice do pre samo godinu dana. Ipak, analitičari upozoravaju da tek treba videti hoće li novi rečnik pratiti i nova politika integracije regiona.

Pol Tejlor iz briselskog instituta "Prijatelji Evrope" smatra da EU mora da iskoristi sadašnji geopolitički trenutak i integriše Zapadni Balkan. Tejlor kaže da je već došlo do promene u politici, jer je EU ponovo razumela stratešku važnost regiona.

"Zapadni Balkan je prostor na kojem postoji konkurencija sa drugim silama, pre svega sa Rusijom, donekle sa Kinom i drugima. Ako EU deceniju i više zapostavlja region i tako napravi vakuum, drugi će popuniti taj prostor. Drugo pitanje je koliko dalekosežno pristupni proces može biti promenjen da bi perspektiva članstva donela više koristi građanima Balkana. To pitanje je tek pred nama", kaže Tejlor.

Mnogi analitičari i diplomate veruju da je fazna, postepena integracija jedini realistični put.

Zajedničko različitim predlozima na ovu temu je namera da se "premosti" dug period do punopravnog članstva, a državama i građanima omogući da neke prednosti članstva dobiju već sada, u zavisnosti od napretka.

Šta podrazumeva fazna integracija 

Napredak u jednoj oblasti znači da država kandidat učestvuje u evropskim politikama i programima u toj oblasti, uz veći pristup evropskim fondovima koji su sada rezevisani samo za zemlje članice. To bi trebalo da povrati veru da je napredak ka članstvu moguć.

S druge strane, strane skeptične zemlje članice bi dobile uverenje da ulazak više zemalja Balkana neće dovesti do otežanog odlučivanja i institucionalne paralize unutar same EU.

Centar za evropsku politiku iz Beograda i briselski CEPS predložili su fazno pristupanje u četiri glavna koraka. U četvrtoj fazi zemlje postaju punopravne članice, ali u prvo vreme bi imale pravo veta i garantovano mesto za svog komesara, što bi pomoglo da zemlje koje strahuju od paralize institucija prihvate nove članice.

Milena Lazarević iz Centra za evropsku politiku kaže da je dobro što lideri EU uviđaju da treba i dalje raditi na inovaciji politike proširenja.

"Do konkretizacije koncepta fazne integracije u punom smislu još nije došlo, ali prema mojim saznanjima, na tome se radi. Države članice se još nisu usaglasile, neke su skeptične da sama izmena procesa može doneti promenu, ali češko predsedavanje je izašlo sa svojim predlogom, mi iz CEP-a sa partnerima iz Brisela iz CEPS-a i dalje radimo na predlozima za konkretizaciju fazne integracije", navela je Milena Lazarević.

I Pol Tejlor iz organizacije "Prijatelji Evrope" smatra da je postepena integracija realističniji put od tradiconalnog procesa.

"Postepena integracija takođe znači da mora biti više finansijskih koristi za zemlje pre samog ulaska u EU, do kojih bi se došlo otvaranjem kohezionih i strukturnih fondova EU. Kada dostignu određeni nivo napretka u pregovorima i harmonizaciji sa zakonima i politikama Unije, treba da dobiju više sredstava", smatra Tejlor.

Fazna integracija značila bi i bliže političko povezivanje, učešće na nekim sednicama Saveta ministara EU ili radu Evropskog parlamenta. U dokumentu češkog predsedavanja govori se i o integraciji zajedničkog regionalnog tržišta u jedinstveno evropsko tržište.

"Rat u Ukrajini stvara novi momentum za razmišljanje gde su granice EU"

S druge strane, Aleksandra Tomanić iz Evropskog fonda za Balkan smatra da je sama činjenica da se 20 godina od obećanja članstva, datog na samitu u Solunu, debata ponovo vraća na metodologiju – loša vest za pristupanje.

Tomanićeva kaže da je odgovor na pitanje zašto nismo blizu EU dobrim delom "na nama samima", jer zemlje regiona nisu spremne za članstvo.

"Premalo je poznato šta bi postepena integracija značila. Postoje razni koncepti i ideje faznog pristupanja, ali glavna pitanja ostaju, bez obzira na trenutnu metodologiju ili neku novu. To je pre svega institucionalni kapacitet same EU za nove članice, a na strani našeg regiona, to su svakako pitanja vezana za ceo set političkih kriterijuma, koji nisu našli odgovor u nekim faznim idejama", istakla je Aleksandra Tomanić.

Dodala je da je rat u Ukrajini u mnogo čemu promenio i Evropu, ali još nema dokaza da je stvorio i novi zamah za prijem Zapadnog Balkana.

"Rat u Ukrajini stvara novi momentum za razmišljanje gde su granice EU, i gde su granice uticaja EU. Zbog toga smo imali prvi sastanak Evropske političke zajednice u Pragu. Ali ne verujem da će taj momentum dovesti do bilo kakvog brzog pristupanja ili bilo čega sličnog, jer svi problem koji su postojali pre rata su i dalje tu."

Milena Lazarević iz CEP-a kaže da je cilj predloga o faznoj integraciji "otključati" političku volju koja je "zamrznuta više godina zbog pogubne pretpostavke da do članstva nikada neće doći".

"Naše političke elite i građani u velikoj meri su počeli da svoje predstave o EU i integraciji zasnivaju na pretpostavci da do članstva nikada neće doći. Ako to promenimo i obezbedimo da se ovaj politički trenutak ugrabi, mislim da će sama ta promena pretpostavke, ako građani uvide da će do tog cilja doći, dovesti do nove dinamike", veruje Milena Lazarević

Pol Tejlor kaže da unutar Evrope postoji svest da bi geopolitički trenutak trebalo iskoristiti za novu politiku prema Balkanu, ali upozorava: "Postoji i veliki rizik da se momentum izgubi, jer su ogromni resursi i energija usmereni na podršku Ukrajini, a sutra će možda biti neki drugi prioriteti."