Čitaj mi!

Politički ringišpil u BiH ponovo u ubrzanom režimu – koje će promene doneti izbori

U Bosni i Hercegovini se održavaju opšti izbori, deveti od proglašenja nezavisnosti 1992. godine. Glavni kandidati i vlasti i opozicije uvereni su u pobedu. Zajednička su im i brojna obećanja koja su do ponoći slali biračima. Pre prvih rezultata teško je prognozirati pobednike, ali je izvesno da će promena biti, makar u rotiranju funkcija.

Iako neprekidno radi tri decenije, bosansko-hercegovački politički ringišpil sinoć se na kratko zaustavio zbog izborne tišine. Tokom proteklih mesec dana bio je u ubrzanom režimu.

U kampanji je bilo više od sedam hiljada kandidata za neku od pozicija u državi, entitetima, kantonima. Glasa se na svim nivoima za više od 7.200 kandidata. Pravo glasa ima oko 3,3 miliona birača.

Komplikovan izborni sistem u BiH slikovito opisuje podatak da imena svih kandidata na izborima ne mogu da se ispišu ni na 150 stranica. Oni treba da preuzmu dužnosti u državi, entitetima, kantonima, distriktu Brčko.

Na svakom koraku poruke političara građanima koji, kažu, manje gledaju u bilborde, više u budućnost.

Izvesne promene na mestu predsednika RS

Pred građanima Srpske biće četiri glasačka listića - biraju poslanike za svoju i Parlamentarnu skupštinu BiH, srpskog člana Predsedništva i predsednika Srpske.

Izvesno je da će na toj funkciji biti promena, neizvesno je ko će je osvojiti. Od 31 kandidata izdvajaju se dva imena - dosadašnji član Predsedništva Milorad Dodik, kome na crtu staje Jelena Trivić iz opozicionog PDP-a.

"Evo me opet moji stari drugovi, život me nije smorio, život me nije umorio, idemo u novu pobjedu zajedno sa vama. Ovaj grad zaslužuje SNSD, ovaj grad je uvek bio SNSD-a", poručuje Milorad Dodik.

"Naše ključne poruke - srpski nacionalni interes za 21. vek mora biti mir. Mi znamo kako ćemo razvijati RS u miru", ističe Jelena Trivić.

Trka za mesto člana Predsedništva

Pobednik dolazi na mesto Željke Cvijanović, koja je u ovom izbornom ciklusu kandidat za funkciju u Sarajevu - srpskog člana Predsedništva BiH.

Istraživanja na prva dva mesta stavljaju nju i Mirka Šarovića iz SDS-a.

"Nastavljamo zajedno da povećavamo prava, da koristimo sve ono što jesu naši mehanizmi zaštite da bi očuvali RS, njenu poziciju", poručuje Željka Cvijanović.

"Banjaluka će pokazati da je naša pobeda i da će Jelena Trivić biti predsednik RS, a Mirko Šarović član Predsedništva BiH, i da ćemo imati parlamentarnu većinu da ih skinemo sa vlasti konačno nakon 16 godina", ističe Šarović.

Koga biraju građani Federacije BiH

Građani Federacije BiH biraju delegate Parlamentarne skupštine BiH, poslanike u federalnoj skupštini, predstavnike u jednom od 10 kantona, kao i dva člana Predsedništva.

Nakon četvorogodišnje pauze, u Predsedništvo BiH mogao bi da se vrati lider SDA Bakir Izetbegović, jedan od trojice kandidata iz redova Bošnjaka.

Taj put može da mu ugrozi Denis Bećirović iz Socijaldemokratske partije.

Hrvati imaju dva kandidata, aktuelnog člana Predsedništva Željka Komšića i Borjanu Krišto ispred koalicije koju okuplja HDZ.

Pobednika će odlučiti izborni sistem koji ne ide na ruku Hrvatima.

Naime, dok RS bira srpskog člana Predsedništva, Federacija bira drugu dvojicu.

Bošnjaci su apsolutna većina, pa ne bi bilo iznenađenje da se ponovi situacija iz 2018. godine, kada je Željko Komšić pobedio zahvaljujući glasovima Bošnjaka.

Mnogo obećanja, malo konkretnih mera

Kao i prethodne, ovu kampanju obeležile su međusobne optužbe vlasti i opozicije, mnogo obećanja i malo konkretnih mera da bi se ona ispunila.

Nedostatak programa i ideoloških razlika srtručnjaci vide u tome što su izbori u BiH dugo služili za nacionalno, a ne partijsko pozicioniranje.

Miloš Šolaja sa Fakulteta političkih nauka u Banjaluci kaže da je izborni sistem po principu otvorenih lista diktiran od međunarodne zajednice i da je dao prednost pojedincima, a ne partijskim opredeljenjima, tako da su se takmičarske potrebe partija u programskom pogledu izgubile.

Građani gube interesovanje za politiku

Gubi se i interesovanje građana za politiku - izlaznost birača pada od izbora do izbora.

Procenjuje se da će sutra na birališta tek polovina onih koji imaju pravo glasa.

Veće interesovanje vlada u dijaspori, koja prvi put organizovano dolazi na glasanje.

Iako se očekivalo da bi do ovog ciklusa visoki predstavnik mogao da obezbedi izmenu propisa, novine su samo kozmetičke prirode i suštinski neće uticati na rezultat.

O tom rezultatu odlučuju građani koji na birališta mogu sutra od 7 do 19 sati.