Severna Makedonija, društva mrtvih careva

"Ovo predstavlja namernu provokaciju i uvredu na račun jevrejske zajednice, kao i uvredu za makedonsku državu i njene stanovnike", reagovala je Jevrejska zajednica u Severnoj Makedoniji, podsećajući da je posle odluke Borisa Trećeg da uvede rasne zakone u zamenu za teritorije u Makedoniji, u koncentracionom logoru Treblinka ubijeno više od 7.000 makedonskih Jevreja.

U koncentracioni logor Treblinka deportovana su 7.144 pripadnika jevrejske zajednice u Makedoniji. Samo je nekolicina preživela, a na mestu na kojem je nekada bilo jevrejsko naselje u Skoplju podignut je Muzej Holokausta.

Bugarska je, posle serije dogovora sa Nemačkom, okupirala velike delove Rumunije i Bugarske i donela niz antisemitskih zakona, koje je uglavnom sprovodila na okupiranim teritorijama. Poslednji put, Boris Treći je sa Adolfom Hitlerom razgovarao u avgustu 1943. godine, kada je odbio da se uključi u rat protiv SSSR-a. Umro je od posledica srčanog udara nedugo posle tog susreta, a čitav niz bugarskih istoričara tvrdi da je bio otrovan.

"Možda neko misli da promocija i veličanje fašista i nacista jača dobrosusedske odnose", navela je Jevrejska zajednica.

Muzej Holokausta navodi da je proterivanje dogovoreno direktno sa Adolfom Ajhmanom, te da je u prvoj fazi za deportaciju određeno oko 13.000 Jevreja iz Makedonije i okoline Pirota, te još 8.000 iz Sofije. Od tog broja, u logor Treblinka prebačeno je 11,343 osoba. Deportacije su prekinute u maju 1943. godine posle silnog pritiska javnosti i crkve. 

Nazivanje dva nova udruženja po bugarskim carevima usledilo je posle burnih reakcija Makedonaca na prvu ovakvu organizaciju, bugarski kulturni centar u Bitolju koji je nazvan po Ivanu Mihajlovu, nekadašnjem lideru VMRO, koji je tokom Drugog svetskog rata pokušao da organizuje nacističke jedinice u Makedoniji i Bugarskoj.

Udruženje "Boris Treći": Nismo nacisti

Udruženje "Boris Treći" pak tvrdi da nije neonacističko, niti da na bilo koji način sarađuje sa antisemitskim pokretima.

"Sa ogromnim poštovanjem prema jevrejskom narodu i žaljenjem zbog stvari koje su se dogodile u prošlosti, zajedno koračamo u budućnost naše otadžbine Makedonije ka evropskim vrednostima... Naše udruženje formirano je zbog negovanja bugarske kulture i lika i dela cara Borisa Trećeg, ujedinitelja", navodi to udruženje.

Pominjanje imena Ivana, ili Vanča Mihajlova, takođe je izazvalo lavinu negodovanja u Severnoj Makedoniji.

Vančo Mihajlov bio je lider Vnatrešne makedonske revolucionarne organizacije, ili VMRO, posle serije atentata u kojima je stradalo prethodno vođstvo te organizacije. Njegov najbliži saradnik Vlado Černozemski je 1934. godine u Marselju, u saradnji sa ustaškim pokretom, ubio jugoslovenskog kralja Aleksandra Prvog i francuskog ministra spoljnih poslova Luja Bartua.

Tokom rata, Mihajlov je, posle sastanaka sa Adolfom Hitlerom i Hajnrihom Himlerom, pokušavao da organizuje nacističke jedinice u Makedoniji i Bugarskoj, nakon čega je živeo u Zagrebu, odakle je izbegao u Italiju. Mihajlov je umro 1990. godine u Rimu.

Na ovakav potez, oštro je reagovala i Jevrejska zajednica u Severnoj Makedoniji, izražavajući "zgražavanje jer je kulturni centar u Bitolju nazvan po fašisti i bliskom saradniku nacista".

"Ovaj čin je uvreda za Jevreje i predstavlja pretnju ljudskim pravima i slobodama. Klasičan je primer nepoštovanja i falsifikovanja istorije", navela je Jevrejska zajednica u Severnoj Makedoniji.

Udruženje "Car Boris" registrovano je još prošlog novembra, ali je informacija o ovom slučaju tek tokom ove sedmice isplivala u javnosti. Treće bugarsko udruženje u Severnoj Makedoniji, koje će se, prema najavama, zvati "Ferdinand Prvi", još nije registrovano.

Ferdinand Prvi vladao je Bugarskom od 1908. do 1918. godine. Abdicirao je u korist sina Borisa Trećeg, kako bi izbegao poniženje da ga saveznici najure sa prestola zbog uloge u Prvom svetskom ratu. Ostatak života proveo je u egzilu. Ocene istoričara o njegovoj ulozi su podeljene. Bugari ga slave zbog konsolidacije države, ali i ozbiljno kritikuju zzbog poraza u Drugom balkanskom ratu i Prvom svetskom ratu u kojima je Bugarska izgubila stotine hiljada ljudi. 

Bugarska je, već godinama, jedina prepreka početku pregovora Severne Makedonije sa Evropskom unijom, iako su dve države 2017. godine potpisale Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji, koji Skoplje smatra jedinim preduslovom za početak pregovora sa EU.

Kako je fašistička okupacija postala administracija 

Vlasti u Sofiji pak smatraju da je pre početka pregovora potrebno rešiti pitanja koja seodnose na makedonski nacionalni identitet, odnosno pitanje jezika i identiteta nacionalnih heroja, među kojima je Goce Delčev. Osim toga, Sofija zahteva da se termin "bugarska okupacija u Drugom svetskom ratu" u školskim udžbenicima zameni formulacijom "administracija", što velika većina Makedonaca sa indignacijom odbija.

Suštinski, Sofija nastoji da zaustavi zahteve da se Makedoncima u Bugarskoj prizna status nacionalne manjine, iako u Severnoj Makedoniji, prema rezultatima poslednjeg popisa, živi oko 3.500 Bugara.

Bugarska navodi i da je "makedonski jezik nastao 1944. godine", te da može da se računa jedino kao "pisana regionalna forma bugarskog jezika". Dolaskom na vlast sada već bivšeg premijera Kirila Petkova, atmosfera u Bugarskoj se unekoliko promenila, ali dogovor dveju strana o spornim istorijskim pitanjima još nije ni na vidiku.

Francuski predlog rešavanja problema između dve države, uz burne reakcije opozicije, podržali su parlamenti u Sofiji i Skoplju, čime su Severnoj Makedoniji odškrinuta vrata pridruživanju Evropskoj uniji. Sledeći korak koji Skoplje mora da preduzme je uvrštavanje bugarske manjine u makedonski ustav, za šta vladajuća koalicija nema potrebnu, dvotrećinsku, većinu.