Šmitove mere – Bošnjaci odahnuli, Hrvati uzdahnuli, a Srbi i dalje osporavaju izbor visokog predstavnika

Zbog novog korišćenja Bonskih ovlašćenja visokog predstavnika u BiH – neki su odahnuli, neki duboko uzdahnuli. Kristijan Šmit nametnuo je izmene izbornog zakona, zato što, kako je rekao, političari nisu mogli da se dogovore.

Šmit poručuje da izbori nisu moneta za potkusurivanje stranaka, već osnovno pravo svakog pojedinca. "Zadovoljstvo mi je da mogu izbore da vratim svima, tako da nalažem i donosim paket transparentnosti koji garantuje slobodnu i fer kampanju", dodaje Šmit.

Izmene su, za sada, samo tehničke prirode i usmerene na zabranu zloupotrebe javnih resursa i govora mržnje. Predviđene su i tri puta veće novčane kazne.

Danima ranije, isključivo u medijima, pominjala se, ipak, mnogo rigoroznija izmena zakona i federalnog Ustava i pojam etničkog cenzusa, koji bi hrvatskom narodu omogućio pravedniji izbor političkih predstavnika. To je građane, predvođene bošnjačkim političarima u velikom broju izvelo pred zgradu visokog predstavnika u Sarajevu.

Docent na Fakultetu političkih nauka Despot Kovačević smatra da se to desilo jer je očigledno izvršen pritisak.

"Sam događaj je pritisak, iako je Kristijan Šmit rekao da je demokratski protestovati. Ali ono što nije rekao, a očigledno je da predlog nije ni izašao, nije donet, a građani su znali šta piše. Svi su dali svoj sud o dokumentu koji nije javan sem onoga ko je trebalo da ga donese", navodi Kovačević.

Visoki predstavnik u BiH tvrdi da je političke izmene samo stavio na čekanje, jer želi bosanskohercegovačkim političarima da pruži još jednu šansu za dogovor. Nada se da je to moguće do izbora 2. oktobra, a tome se nadaju i u Zagrebu.

Hrvatski premijer Andrej Plenković kaže da je očekivao da će Šmitov paket biti širi.

S obzirom na njegovu najavu da će ponovo staviti na sto mogućnost intervencije i Ustava, verujemo da će Šmit biti kao svojevrsna brana pre ovih izbora – mudar, odlučan i konstruktivan i popraviti ono što se ranije pokvarilo, dodaje Plenković.

Za sada jedina Šmitova odluka o tehničkim izmenama poslata je svim političkim akterima, čak i kabinetu srpskog člana Predsedništva, iako visokog predstavnika u RS ne priznaju. Milorad Dodik mu, ipak, odgovara dužim pismom.

"BiH je sa visokim predstavnikom, a sa Vama posebno, postala nesuverena, neefikasna, kvazidržava, protektorat modernog doba, koja krši ljudska prava i slobode konstitutivnih naroda i građana. Vaša, nazovimo 'odluka' ide i korak dalje. Vi udarate svom silinom na ono što predstavlja volju naroda koja se ostvaruje preko izabranih predstavnika u organima vlasti", napominje se u Dodikovom pismu.

Male šanse za kompromis

U takvoj političkoj klimi, posmatračima je teško zamislivo da se do opštih izbora 2. oktobra nađe prihvatljivo rešenje za sva tri konstitutivna naroda.

Despot Kovačević je skeptičan. Pitanje je da li će ikada biti prostora i vremena da se dođe do rešenja koje bi odgovaralo svim konstitutivnim narodima. Dodik je prethodnih dana istakao važnu činjenicu – ni o ovom zakonu se nisu dogovorila tri naroda, takođe je nametnut, konstatuje Kovačević.

"Sva rešenja u BiH su nametnuta. Do 2. oktobra bi bilo mnogo problema u implementaciji takvih rešenja, i posle tog datuma je pitanje kako bi se sve primenilo", dodaje Kovačević.

Za implementaciju nametnutih rešenja ima vremena – rekli su u Centralnoj izbornoj komisiji BiH. Saopštili su da se Šmit pre nametanja izmena konsultovao sa njima i pozdravili činjenicu da će prvi put najviši predstavnici političkih partija moći da snose odgovornost za kršenje zakona.