Bonska deklaracija - igra moći ili pravni akt

Dve godine pošto su tri strane potpisale Sporazum za mir u BiH, Savet za njegovu implementaciju u Bonu, krajem 1997. godine, predlaže Visokog predstavnika. Ovlašćen je da donosi amandmane na ustave Republike Srpske i Federacije BiH, ukoliko proceni neophodnim, nametne ključne zakone. Dalje, smenjuje funkcionere, zabranjuje im učešće na izborima. Za jedne sporno, za druge neophodno

Nikola Vrzić, novinar Pečata kaže da je od starta to da su bonska ovlašćenja jedna zloupotreba Dejtona, odnosno, namerno tumačenje, najširi mogući način ali samo tako da odgovora zapadnim interesima. Prema njegovim rečima, sada tu možemo da uočimo jednu pravilnost kada govorimo o svim sporazumima sa zapadnim silama dakle i 1244 i Bonski sporazum pa i Dejtonski sporazum - uvek se iz tih sporazuma koristi samo ono što njima odgovora.

"S obzirom da su svi bili relativno nezadovoljni Dejtonom neki isključeni iz procesa odlučivanja u Dejtonu kao npr predstavnici RS da bi se mogao dogoditi neki novi sukob ili barem da bi se ono što je dogovoreno u Dejtonu moglo onemogućiti u procesu provođenja tih odluka i to je bio glavni razlog, taj strah, odnosno bojazan od potkopavanja Dejtonskog sporazuma ili od obnove nasilja zbog kojega je zapravo i odlučeno da visoki predstavnik imaju tako neposredan takvu jednu mogućnost", objašnjava Dejan Jović, profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu.

Do 2012. gotovo 900 odluka visokog predstavnika, bez velikog osporavanja. Pretposlednji, Austrijanac Valentin Incko, nije se lako odlučivao na bonska ovlašćenja. Obrazlagao je - nema podršku u međunarodnoj zajednici, i tri konstitutivna naroda treba sama da donesu odluke. Zaokret pravi 2021. pred odlazak - donosi izmene Krivičnog zakona BiH, kojim se zabranjuje negiranje genocida u Srebrenici.

"Postojala je ideja da će se izvršiti pritisak na Beograd i da će preko toga i u RS da se stabilizuje kako oni kažu BiH, a to znači da se uvuče u NATO a to znači delegimitizaciju RS upravo ukidanje onog svega što joj je dato Dejtonskim sporazumom" kaže Vrzić.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam rekao je da pošto se Incko u tom dugom periodu svog mandata nije mešao u svoj posao mi smo imali priliku da vidimo kako se na delu ponašaju predstavnici tri konstitutivna naroda.

"Tako njihovo ponašanje nije ovde samo Dodik, on je najdalje otišao u svemu tome, ali tu je reč i o Izetbegoviću i o Čoviću oni su doprinosili daljem rastakanju BiH i doveli je do maltene ivice raspada i to je posebno sada došlo do izražaja u vreme Ukrajinske krize", naveo je.

Tamo gde je stao Incko, nastavlja Nemac Kristijan Šmit. Na početku mandata, koristeći bonska ovlašćenja, ukida Zakon o nepokretnoj imovini Srpske, koji je usvojen u februaru. Bez obzira, stupio je na snagu početkom aprila. Još jednom je stigla potvrda da Banjaluka osporava Šmitovo imenovanje - nije potvrđeno u Savetu bezbednosti.

"Ima jedna druga stvar, on ima okrnjen legitimitet jer ga priznaju sve duge zemlje, članice Saveta za impelemntaciju mira sem Rusije. Više nemamo Jeljcinjovu Rusiju imamo Putinovu Rusiju koja je postala saveznik. Rusi i Dodik su se zalagali da stranci odu iz BiH međutim predviđali su jednu činjenicu da je prisustvo stranaca i u liku visokog predstavnika i u liku članova ustavnog suda predviđeno dejtosnkim sporazumom prema tome da bi se to desilo morao bi se promeniti dejtonski sporazum", rekao je Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam.

Jović je rekao da međuanrodna politika nije pravo i u međunardnoj poltici vladaju kao i u svakoj politici odnosi moći i interesi.

"Ja mislim da svaki pokušaj eventualnog razbijanja BiH izdvajanja iz BiH ili radikalne promene kompromisa koje je sada na snazi, a koji je utemeljen na Dejtonu, plus na tim bosnkim ovlašćenjima sigurno problematičan za Zapad u ovom momentu, a meni se čini da je moć Rusije zbog ove intervencije u Ukrajini izrazito oslabio posebno na Zapadnom Balkanu", kaže Jović.

Sporan Zakon je suspendovan do odluke Ustavnog suda BIH - čije su odluke konačne i obavezujuće. Ukoliko se ne poštuju, tretiraće se, kaže Popov, kao kršenje Dejtonskog sporazuma jer je Ustavni sud deo njega.