Čitaj mi!

Klizi vreme za izmenu Ustava i Izbornog zakona u BiH – dogovor ni blizu, stranci pomažu

Opšti izbori u Bosni i Hercegovini trebalo bi da se održe u oktobru, ali još nema saglasnosti o izmeni Ustava i Izbornog zakona. Zato su u Sarajevu ponovo strani predstavnici koji od domaćih političkih lidera očekuju hitan dogovor.

Ono što nisu uspeli da se dogovore duže od decenije, moraće do kraja januara. Izmene Ustava i izbornog zakona od Bosne i Hercegovine u što kraćem roku zahtevaju Evropska unija i Amerika. Zato su na novu rundu pregovora u Sarajevo stigli strani predstavnici.

"Za postizanje sporazuma ostalo je jako malo vremena. Izuzetno je bitno da se izbori održe na jesen, a promene izbornog sistema moraju biti provedene šest meseci pre izbornog procesa", ističe Metju Palmer, zvaničnik SAD zadužen za izbornu reformu u BiH.

Na te promene čeka se od 2009. kada su pred Evropskim sudom za ljudska prava Rom i Jevrej, Sejdić i Finci, dobili presudu protiv BiH. Državu su tužili zbog Ustava i Izbornog zakona koji dopušta jedino pripadnicima tri konstitutivna naroda da se kandiduju za Predsedništvo BiH i Dom naroda Parlamentarne skupštine.

"Nadam se da imamo dovoljno uverenja da to možemo zajedno sa partnerima napraviti, jasno su nam stavili do znanja da moramo to sami uraditi, a da su oni tu da pomognu", poručuje Dragan Čović, predsedavajući Doma naroda Parlamenta BiH.

Pregovori se sele u Neum 

Pomoć u pronalaženju prihvatljivog rešenja za sve tri strane nastavlja se i narednih dana, a pregovori se sele u Neum. Na stolu će biti i izmene Izbornog zakona u delu koji se tiče načina na koji se biraju članovi Predsedništva BiH u Federaciji, odnosno predstavnici Bošnjaka i Hrvata. Aktuelni predstavnik Hrvata Željko Komšić izabran je glasovima Bošnjaka.

"Gospoda u Federaciji kada dogovore način na koji biraju u Federaciji mi to nećemo osporavati. Ono što nećemo prihvatiti da se priča o bilo kakvom indirektnom izboru. U RS će se birati direktno svi koji se biraju u zajedničke institucije. I ne moraju trošiti vreme na to", kaže srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.

Da vreme ističe – upozorava i Evropska unija.

"Trenutna politička kriza neprihvatljiva je za sve građane BiH, trebalo bi da bude neprihvatljiva i za parlament, a potpuno je neprihvatljiva za Uniju. Tražimo deblokadu institucija BiH i bezuslovni povratak koji će omogućiti funkcionisanje države", napominje Angelina Ajnhorst iz Evropske službe za spoljne poslove.

Ukidanje Inckovog zakona uslov za povratak u institucije 

Uslov za povratak u zajedničke institucije još jednom ponavlja srpski član Predsedništva. Ukidanje tzv. Inckovog zakona o negiranju genocida.

"RS će predložiti zakon u kome će se kazniti svako ko određeni kolektivitet BiH, RS, Federaciju ili kantone nazove genocidnim ili bilo kojim drugim imenom i da se zapreti kaznom zatvora, pa i ako se druge nacionalne grupacije nazivaju genocidnim da se zapreti zatvorom od pet godina", izričit je Dodik.

Ukoliko taj zakon usvoji Parlamentarna skupština BiH, kaže, spreman je da učestvuje u radu zajedničkih institucija. U međuvremenu, iz RS poziv političkim liderima Bošnjaka i Hrvata u Skupštini tog entiteta da razgovaraju o političko-ekonomskoj situaciji u državi. Dragan Čović iz HDZ-a nema ništa protiv, Bakir Izetbegović iz SDA odbija učešće.

"Iznalaženje najprihvatljivijih rešenja za Bosnu i Hercegovinu stvar je državnih institucija, a ne entitetskih, i može biti razmatrano samo u Parlamentarnoj skupštini BiH i ostalim nadležnim državnim institucijama", poručuje Izetbegović.

Najozbiljnija politička kriza u BiH od Dejtona počela je prošle godine nametanjem zakona nekadašnjeg visokog predstavnika, a nastavljena vraćanjem nadležnosti sa državnog na nivo entiteta RS.