Pupovac: I nakon 30 godina ovde se ratuje politikom sećanja

Pupovac je istakao da je nedavno odao poštu svim žrtvama Vukovara 1991. godine, sa ciljem da podela u tom gradu, i u sećanju na žrtve, prestane.

"U društvu još uvek nemamo jedno inkluzivno stanje obeležavanja Vukovara i "Oluje", i Hrvata i Srba, nemamo sećanje na ratne uzroke, strahote, na posledice rata, takvo sećanje da obuhvati sve i osvesti strahotu koja se dogodila u našem društvu i pokaže saosećanje za stradanje drugoga", rekao je Pupovac za TV Prva.

Zbog toga, dodaje, i imamo u društvu posebne komemoracije, podele unutar društva, podele među Srbima i Hrvatima, kao i kritičke tonove oko toga da bi "samo obeležavanje trebalo biti drugačije i da bi Vukovaru trebalo dati više prostora da živi kao grad, a ne kao spomenik".

Pupovac je dodao da se u Hrvatskoj do 2011. ili 2012. godine više znalo o žrtvama ratova devedesetih i Drugog svetskog rata, ali da je od tada počelo to znanje nestajati.

Istakao je da mnogi ljudi u Hrvatskoj ne znaju za stradanja vezana za Glinsku crkvu, Jadovno, dodajući da su u većini oni koji negiraju te zločine od onih koji pokazuju empatiju i saosećanje za stradanje.

"Srbi i Hrvati oko 'Oluje' i Vukovara još uvek nisu u stanju podeliti ono što bi se moralo podeliti, a to je činjenica da jesmo u toku raspada države, u onom haosu, političkom metežu, političkim greškama, jesmo jedni drugima naneli velike strahote. Nismo rekli 'u redu, dogodilo se', možda i jesmo, ali to nije ostavilo dublji trag, jer smo nastavili ratovati politikom sećanja", ukazao je Pupovac.

Poručio je da svi moramo menjati politiku sećanja, a posebno se, kako kaže, celo društvo mora koncentrisati na to da ne bude zatočenik ratova.

"A bojim se da jesmo", smatra Pupovac.

Ističe i nas i "sukobi oko murala, da li neki sme ili ne sem", neće nigde dovesti, samo do "zagađivanja međusobnih odnosa, a posebno među mladima".