Pale prestonica, Banja Luka glavni grad - šta još piše u predlozima o vraćanju nadležnosti RS

U Deklaraciji, koja je dostavljena Narodnoj skupštini zajedno sa materijalima za posebnu sednicu posvećenu vraćanju nadležnosti Republike Srpske, navedeno je da bi novim Ustavom Banja Luka trebala da postane glavni grad, a Pale prestonica.

U dokumentu se precizira da su svi akti koje je nametnuo visoki predstavnik neustavni, te da je po Ustavu BiH Parlamentarna skupština odgovorna za donošenje zakona, sprovođenje odluka Predsedništva ili izvršenje nadležnosti Parlamentarne skupštine prema Ustavu, zbog čega nije ni imala nadležnost da usvaja zakone koje je nametao visoki predstavnik.

Istaknuto je da delovanje Ustavnog suda BiH, koji se stavio u funkciju potvrđivanja nepravnih odluka visokog predstavnika i time menjao ustavnu strukturu BiH utvrđenu međunarodnim ugovorom, nanosi veliku štetu odnosima u BiH i doprinosi trajnoj nestabilnosti.

"Brojnim odlukama Ustavnog suda BiH otimaju se nadležnosti Srpskoj, a njena imovina stavlja se u nadležnost BiH bez ikakvog ustavnog osnova", navedeno je u Deklaraciji.

"Nadležnosti nisu trajno prenesene"

U dokumentu piše da sporazumima entiteta o odbrani, o porezu na dodatu vrednost i Visokom sudskom i tužilačkom savetu BiH, te nadležnosti nisu trajno prenesene na nivo BiH jer im nisu prethodile izmene i dopune Ustava BiH da bi se stvorio ustavni osnov.

U Deklaraciji je navedeno i da Narodna skupština smatra da sadašnju neusklađenost nadležnosti prenesenih na nivo BiH bez promene i dopune Ustava BiH, kao Aneksa četiri Dejtonskog sporazuma, treba prevazići doslednom primenom Ustava BiH koji nedvosmisleno propisuje da će se entiteti u potpunosti pridržavati Ustava BiH.

U dokumentu piše da je ranijim zaključcima Narodne skupštine zahtevano da se "kroz zakon ugrade rešenja koja će institucionalno i suštinski sačuvati uticaje entiteta, što podrazumeva formiranje podsaveta entiteta sa jasno definisanom ulogom i procedurom njihovog rada u odnosu na Visoki sudski i tužilački savet BiH".

U materijalima za posebnu sednicu su i Informacije o prenosu nadležnosti u oblasti odbrane i bezbednosti, indirektnog oporezivanja i pravosuđa, a predlagači su predsednik Republike Srpske, srpski član Predsedništva BiH, premijer Srpske, te poslanički klubovi vladajuće većine u parlamentu Srpske.

Oružane snage 

U predlozima zaključaka u vezi sa Informacijom o prenosu nadležnosti u oblasti odbrane i bezbednosti, koju će razmatrati parlament Srpske, navedeno je da Narodna skupština zadužuje Vladu da joj da u roku do šest meseci uputi na razmatranje i usvajanje zakone iz ove oblasti. 

"Narodna skupština zadužuje Vladu da na ovom planu povuče saglasnost na Sporazum o prenosu nadležnosti iz oblasti odbrane na institucije BiH ranije potpisan sa Vladom Federacije BiH", istaknuto je u Informaciji.

U zaključcima u Informaciji se dodaje da Skupština povlači saglasnost na odluku o davanju ovlašćenja Vladi da potpiše Sporazum iz 2005. godine.

"Zakon o odbrani BiH, Zakon o službi u Oružanim snagama BiH, Zakon o obaveštajno-bezbednosnoj agenciji BiH i Zakon o agenciji za istrage i zaštitu BiH neće se primenjivati na teritoriji Srpske od dana stupanja na snagu zakona iz oblasti odbrane i bezbednosti", navedeno je u predlogu zaključaka.

Pravosudne institucije 

Narodna skupština Republike Srpske povlači i saglasnost koju je Zaključcima Narodne skupštine Republike Srpske od 25. februara 2004. godine dala Vladi Republike Srpske za potpisivanje Sporazuma o prenošenju određenih odgovornosti entiteta kroz uspostavljanje Visokog sudskog i tužilačkog savjeta BiH.

Skupština takođe zadužuje Vladu Republike Srpske da povuče saglasnost na Sporazum o prenošenju određenih odgovornosti entiteta kroz uspostavljanje Visokog sudskog i tužilačkog saveta BiH, koji su 11. marta 2004. godine potpisali predsednici vlada oba entiteta i 18. marta 2004. godine ministar pravde BiH.

Ukoliko se zaključci usvoje, Zakon o Visokom sudskom i tužilačkom veću Bosne i Hercegovine neće se više primenjivati na teritoriji Republike Srpske od dana stupanja na snagu Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savetu Republike Srpske.

Indirektno oporezivanje 

Narodna skupština Republike Srpske povlači o saglasnost koju je Zaključcima Narodne skupštine Republike Srpske od 30. oktobra 2003. godine dala da se nadležnost iz oblasti indirektnog oporezivanja u okviru sistema poreske politike prenese na Parlamentarnu skupštinu BiH, kako bi se omogućilo razmatranje i usvajanje Zakona o sistemu indirektnog oporezivanja u BiH.

Skupština Republike Srpske povlači i saglasnost koju je Zaključcima Narodne skupštine Republike Srpske od 30. oktobra 2003. godine dala Vladi Republike Srpske da može zaključiti Sporazum o nadležnostima u oblasti indirektnog oporezivanja između Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine.

Narodna skupština Republike Srpske zadužuje Vladu Republike Srpske da povuče saglasnost na Sporazum o nadležnostima u oblasti indirektnog oporezivanja između Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine, koji su 5. decembra 2003. godine, u prisustvu Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, potpisali premijeri entitetskih Vlada.

Kao i na prethodnim dokumentima koji se tiču prenosa nadležnosti, Skupština je zadužila Vladu Republike Srpske da u roku od šest meseci uputi na razmatranje i usvajanje Zakon o porezu na dodatu vrednost u Republici Srpskoj, kao i Zakon o akcizama Republike Srpske.

"Zakon o sistemu indirektnog oporezivanja u BiH, Zakon o uplatama na jedinstveni račun i raspodeli prihoda, Zakon o Upravi za indirektno oporezivanje, Zakon o postupku indirektnog oporezivanja, Zakon o postupku prinudne naplate indirektnih poreza, Zakon o porezu na dodatu vriednost i Zakon o akcizama u BiH neće se primjenjivati na teritoriji Republike Srpske od dana stupanja na snagu Zakona o porezu na dodatu vriednost u Republici Srpskoj i Zakona o akcizama Republike Srpske", zaključuje se u dokumentu.