Čitaj mi!

Život u Kninu 26 godina nakon Oluje - mladi odlaze, stariji se bore za opstanak

Srbi koji žive u Kninu ili oni koji su došli na odmor izbegavaju danas kninske ulice, ovo je za njih dan tuge. Sa druge strane Hrvati "Oluju" slave kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti i kao Dan hrvatskih branitelja. Srbi koji su se vratili na svoja ognjišta kažu da je njihov najbolji odgovor na proslavu njihov poslovni uspeh i opstanak na ovim područijima.

Dva najteža slova i celu azbuku Julija Antić nije naučila u Osnovnoj školi koju pohađa po modelu za nacionalne manjine, već u letnjoj radionici. Baš kao i desetine srpske dece iz okoline Knina. Prvi polaznik, danas je urednik dečjih novina.

"Materijal za novine mi šalju deca iz cele opštine. Sad su mi poslali priču o biljkama", navodi Miloš Berić.

Zasluga je to jedne mlade žene, koja se posle godina izbeglištva vratila u rodnu opštinu i uz pomoć evropskih fondova osnovala udruženje koje pomaže starima da se prehrane, a deci da se obrazuju.

"Moje lično mišljenje je - da bi se sačuvala srpska zajednica u Dalmaciji da gde god postoji srpsko dete i pop da bi trebala da se piše ćirilica. Jedno dete, jedno dete", navodi Radmila Berić, predsednica udruženja Žene kosovske doline.

Prošle godine zabeleženo oko 20 povrataka

Potencijala zato ima u opštini Biskupija, gde ima mnogo više od jednog deteta srpske nacionalnosti. Preduslov su povratak i opstanak.

"Bez obzira što smo živeli i u Čačku i u Banjaluci među svojima, ali smo se osećali kao repa bez korena. Znači, nešto fali, fali mi uzemljenje i svako leto smo tu provodili - kad se pređe granični prijelaz Strmica srce mi je kao kuća", dodaje Berićeva.

Milan Đurđević, načelnik opštine Biskupija navodi da to nije usamljen slučaj.

"Imamo nekoliko, zapravo više takvih slučajeva međutim to više nije posledica nekog organizovanog povratka već je to od slučaja do slučaja, privatna inicijativa. Prošle godine smo imali negde oko 20 povrataka na područje naše opštine", dodaje Đurđević.

Mladi odlaze, više od polovine građana stariji od 65 godina

Oni koji su se za povratak odlučili mnogo ranije, danas mogu da se pohvale rodom lubenice, paradajza, paprike.

"Tu je cilj da ostanemo i tu imamo mogućnosti ovakve proizvodnje, tu imamo kuću, ulažemo. Deca idu u školu, imamo sve mogućnosti. Ipak za opstanak je potrebna treba jaka volja, da se voli ovaj kraj i da se posvetimo tome", navodi Goran Stojanović iz Biskupije.

Svetlim primerima u opštini sa oko hiljadu ljudi - uglavnom Srba nadaju se da će pobediti probleme koji muče i ostatak Hrvatske. Mladi odlaze, a više od 50 odsto žitelja je starije od 65 godina.