Čitaj mi!

Jednom Bečlijka uvek Bečlijka – iskrenost ili pi-ar kampanja

Potomci osoba koje su zbog političkog pritiska bile prisiljene da napuste nacionalsocijalističku Nemačku imaju doživotno pravo na nemačko ili austrijsko državljanstvo. To je teorija. U praksi to izgleda malo drugačije.

Kada je Melisa Haker 1990. sa svojom majkom Rut prvi put posetila Austriju, majka joj je rekla da nikako ne koristi podzemnu železnicu.

"Rekla mi je da ne plaćam za železnicu da ne bih potpomagala fašističku državu", seća se Melisa.

Nepoverenje u državu Austriju je bilo duboko usađeno u svest Rut Morli koja je 1939. zajedno s grupom dece bila prisiljena da napusti Beč koji je tada pripadao tzv. Trećem rajhu. Na kraju je emigrirala u SAD i nikad više nije posetila rodnu Austriju (na naslovnoj fotografiji s roditeljima na izletu kod Beča).

Novo pravilo – priznaje se i ženska linija

Njena, sada 59-godišnja, kćerka Melisa, ovih dana je u Njujorku iz ruku austrijskog kancelara Sebastijana Kurca primila povelju o austrijskom državljanstvu. "Ovo je već odavno trebalo da se desi", kaže Hakerova.

To je omogućilo pravilo koje odnedavno važi za Nemačku i Austriju – potomci onih koji su zbog političkih razloga ili zbog rasne i verske mržnje izgubili nemačko državljanstvo sada imaju pravo na povrat državljanstva čak i ako su potomci po ženskoj liniji.

Dosad su pravo na državljanstvo imale samo osobe čiji su očevi ili dede izgubili nemačko državljanstvo.

Do nemačke aneksije Austrije, u toj zemlji je živelo oko 200.000 Jevreja. Njih oko 65.500 je život izgubilo u Holokaustu.

Novo pravilo o državljanstvu je izazvalo veliko interesovanje potomaka nekadašnjih Austrijanki i Austrijanaca jevrejskog porekla. Od septembra prošle godine je podneto 13.700 zahteva, uglavnom u Izraelu, Velikoj Britaniji i SAD.

"Mnogi kažu: time želim da sačuvam uspomenu na moje roditelje ili dedu ili baku", prenosi Hana Lesing iz Austrijskog nacionalnog fonda.

Iskrenost ili pi-ar akcija

Melisa Haker, čija majka je u SAD ostvarila zavidnu kostimografsku karijeru, smatra da bi se njena majka dvoumila oko upisivanja u knjigu austrijskih državljana. Ona se osvrnula i na svečanu ceremoniju koju je austrijski kancelar Kurc priredio tokom boravka u SAD.

Neki misle da se radi o čistoj pi-ar akciji koja bi trebalo da pokaže da Austrija nije antisemitska zemlja. Ona kaže da Austrija ne spada u otvorene zemlje za migrante a i Zakon o državljanstvu spada među najrigoroznije na svetu. "Da je Kurc još uvek u koaliciji s desno-populističkom strankom FPO (Slobodarska partija Austrije), ne bih došla na ceremoniju u konzulat", kaže Haker.

Promena zakona koja je olakšala pristup potomcima onih koje je Austrija prognala naišla je na široku podršku svih stranaka u austrijskom parlamentu. Suočavanje s nacističkom prošlošću i dobri odnosi s Izraelom su važna politička pitanja za Kurca.

Istovremeno je odbačena inicijativa nekih levičarskih stranaka u parlamentu za olakšavanje sticanja državljanstva za strance koji žive u Austriji. Kurcova stranka OVP je to odbacila uz objašnjenje da bi tako do državljanstva mogli doći i oni koji su nedovoljno integrisani.

Jednom Bečlijka - uvek Bečlijka

Među šest Amerikanki i Amerikanaca koji su ove nedelje postali i Austrijanci je i 92-godišnja Evelin Konrad.

Ona nije potomak, već je i sama bila žrtva nacionalsocijalističkog režima. Nakon bekstva iz Beča preko Budimpešte i Lisabona u SAD Konradova je u novoj domovini ostvarila advokatsku karijeru.

"Beč mi je ostao u srcu iako se sećam kako je moja majka na ulicama bila tretirana kao građanka drugog reda. Ona sama ne razmišlja o preseljenju u Evropu, eventualno "u slučaju da Tramp ponovno postane predsednik".

Uskoro planira da sa unukom poseti rodni Beč. Ovaj put ne samo kao Bečlijka – nego kao i Austrijanka.