Šta to krije Muzej Hercegovine u Trebinju

U srcu Starog grada, na delu srednjovekovnog utvrđenja nalazi se muzej Hercegovine. Prilikom renoviranja 2013. godine, u temeljima muzeja otkrili su deo srednjovekovne palate.

Direktorka muzeja Hercegovine Ivana Grujić kaže da se nastavlja istraživanje u samoj zgradi muzeja. "Imamo zidine koje su debljine metar i po i očekujemo da ćemo možda otkriti i ostatke srednjovekovne crkve", dodaje Grujićeva.

U etnološkom delu muzeja izloženo je oko 600 predmeta iz seoskog života Hercegovaca s kraja 19. i početka 20. veka. Tu je i živopisna maketa stare hercegovačke kuće.

Viši kustos etnolog-antropolog Božana Đuzelović naglašava da je kuća prvobitno bila prekrivena slamom, kasnije kamenim pločama, sagrađena je od kamena.

Inače, Hercegovci su poznati kao vrsni zidari i kamenoresci, ističe Đuzelovićeva. Naglašava da nije samo reč o tome da se taj kamen sazida nego ga je trebalo izvaditi, obraditi jer je to sve zidano suhozidom a vezivni materijali su korišćeni tek kasnije.

Ponos muzeja je zbirka Jovana Dučića. Deo svoje kolekcije – fragmente rimskih skulptura, rimskih skulptura i sarkofaga i 5.500 knjiga iz lične biblioteke poslao je Trebinju 1934. i 1935. godine brodom iz Rima za Dubrovnik. Nažalost, muzej je otvoren je tek deset godina posle njegove smrti.

Direktorka muzeja ističe da posebnu vrednost čine i ambasadorsko odelo i ordenje koje je Dučić zaveštao toj kulturnoj instituciji.

U svojoj bogatoj diplomatskoj karijeri, obilazeći sve veće gradove, svuda je bio odlikovan jer je na pravi način prezentovao bogatstvo tadašnje Kraljevine Jugoslavije. Uz ambasadorsko odelo nalaze se i dve sablje iz Toleda, dodaje Ivana Grujić.

Kustosi tragaju za Inventarnom knjigom Dučićeve zbirke koja je prodata na aukciji, jer bi bilo izuzetno značajno da se utvrdi šta je sve sadržala. Dučić je voleo da crta, a mnogi spomenici i park u centru Trebinja urađeni su na osnovu njegovih skica i crteža.