Otvorena dugo najavljivana izložba – eksplozija boja Ksenije Hausner u bečkoj Albertini

Ksenija Hausner je rođena u Beču 1951. u umetničkoj porodici. Otac Rudolf je bio poznati slikar, veliko ime fantastičnog realizma. Na početku, Xenia bira pozorište. Studirala je scenografiju u Beču i Londonu, godinama radila dizajn za teatarske i operske kuće širom Evrope.

Tek u zreloj dobi, posle očeve bolesti i smrti, Hausnerova počinje da slika, ali zadržava scenski elemenat. Njene slike su na granici hiperrealizma, dok im se ne priđe bliže, kada se lica i objekti rasplinjavaju u ekspresionističkom duktusu.

"Ne mislim kada radim. Kad jednog momenta uhvatim ritam slike, onda je sve dalje stvar farbe. Impulsivnost farbe je za mene odlučujuća. Ja se istina pripremam, ali na kraju važi samo rezultat, a on se često ne drži prvobitnog koncepta. Slikam odnose među ljudima, među osobama koje ne stanuju u jednoznačnim pričama. One se kreću kroz fragmente čija interpretacija ide u raznim pravcima. Slikam žene, jer smatram da su one komplikovaniji ljudi i kompleksniji motivi. Ono što mene pokreće pokušavam da prebacim u slikarski medij", priča Ksenija Hausner. 

Radikalna opstrukcija stvarnosti je zajednički imenitelj svih izloženih dela. Hausnerova najpre postavlja scene sa živim modelima u svom ateljeu, režira ih, fotografiše, lomi u inserte i prenosi ih na monumentalna platna, koja tako stoje kao rezultati dugog lanca medijatizacije: Scena-film-fotografija, i na kraju - slika. 

"Izložbu smo nazvali `True Lies` zato što je Kseniji bila važna dimenzija otvorenosti prema stvarnosti kao ambivalentnom fenomenu. Istina i laž su i inače upleteni u tkivo svake narativne umetnosti, kod nje vrlo dramatično. Motivi su uzeti iz stvarnosti, ali oni nisu istina, već rekonstrukcija i simulacija realnosti. Hausner nije klasična feministička slikara, ona ne reaguje iz pozicije `ugnjetavanja` ili `oslobađanja`, već samorazumljivosti. Ne pokazuje žene ni kao svetice, ni kao kurve, već na čitavoj liniji između. Takve su kakve jesu!", objašnjava kustos Elzi Laner.  

Slikarstvo Ksenije Hausner referira na društvene teorije, od Gofmana na dalje, da svi igraju uloge. Šta je laž a šta istina, iz kog konteksta potičku fragmenti, da li misteriozno leži u izvoru ili reprezentaciji?

Na ovim platnima nema odgovora, ona su samo poligon za testiranje, ili mirenje sa životnim ulogama.