Severna Makedonija u EU, bratski ili kao deo Bugarske ili Albanije

Bugarski vicepremijer i ministar odbrane Krasimir Karakačanov upozorio je Severnu Makedoniju da u Evropsku uniju može da uđe ukoliko se priključi Bugarskoj, ili ukoliko postane albanska provincija.

"Pričao sam sa više skopskih političara i rekao sam im da imaju dve alternative – da se za 20 godina priključe Albaniji i postanu albanska provincija ili da evropske integracije prođu u okvirima jedinstvene bugarske države", rekao je bugarski ministar odbrane.

Sasvim drugačiju poruku, Skoplju je uputio premijer Bojko Borisov koji je "braću i prijatelje" pozvao da zajednički proslave godišnjicu rođenja Goce Delčeva.

"Nadam se da ćemo imati mudrosti da dogodine sa prijateljima i braćom iz Severne Makedonije proslavimo 150 godina od rođenja, ujedinjeni na zajedničkom putu evropskih integracija", napisao je Borisov.

Šta želi Sofija?

Bugarska i Makedonija su 2017. godine potpisale Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji, koji Skoplje smatra jedinim preduslovom za početak pregovora sa EU.

Vlasti u Sofiji pak smatraju da je pre početka pregovora potrebno rešiti pitanja koja se odnose na makedonski nacionalni identitet, odnosno pitanje jezika i identiteta nacionalnih heroja, među kojima je Goce Delčev.

Suštinski, Sofija nastoji da zaustavi zahteve da se Makedoncima u Bugarskoj prizna status nacionalne manjine, što će, kako tvrdi Zaharijeva, biti rešeno kada Skoplje prizna da makedonski jezik i identitet imaju bugarske korene.

Bugarska je jedina zemlja koja blokira potpisivanje sporazuma o upravljanju granicama između Severne Makedonije i Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu.

Sofija insistira da se makedonski jezik, nadalje, zove zvanični jezik Republike Severne Makedonije ili u određenim slučajevima fusnota uz objašnjenje: "Prema Ustavu Republike Severne Makedonije".

Bugarska navodi i da je "makedonski jezik nastao 1944. godine", te da može da se računa jedino kao "pisana regionalna forma bugarskog jezika".