Bugarska poruka Skoplju: Nećemo da budemo fašisti

"Bugarska traži da bude priznata istorijska istina", rekla je Zaharijeva za nemačku televiziju ARD, objašnjavajući razloge zbog kojih je Sofija prošle sedmice blokirala početak pregovora Severne Makedonije sa EU.

Iako očekivan, ovakav potez Sofije izazvao je prilično oštre reakcije najviših evropskih zvaničnika, pre svega Nemaca, koji su razloge zbog kojih je Bugarska iskoristila pravo veta ocenili kao besmislene.

"Bugarska insistira da se makedonski jezik nazove zvaničnim jezikom Republike Severne Makedonije, kao i da se promene udžbenici u kojima su Bugari predstavljeni kao fašisti", rekla je Zaharijeva.

Zaharijeva je rekla i da Sofija ne želi da spreči početak pregovora Severne Makedonije sa EU, ali da će Skoplje dobiti zeleno svetlo za početak ovog priocesa tek kada Bugarska dobije potrebne garancije da će sporna pitanja bii rešena.

Šta želi Sofija?

Bugarska i Makedonija su 2017. godine potpisale Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji, koji Skoplje smatra jedinim preduslovom za početak pregovora sa EU.

Vlasti u Sofiji pak smatraju da je pre početka pregovora potrebno rešiti pitanja koja se odnose na makedonski nacionalni identitet, odnosno pitanje jezika i identiteta nacionalnih heroja, među kojima je Goce Delčev.

Suštinski, Sofija nastoji da zaustavi zahteve da se Makedoncima u Bugarskoj prizna status nacionalne manjine, što će, kako tvrdi Zaharijeva, biti rešeno kada Skoplje prizna da makedonski jezik i identitet imaju bugarske korene.

Bugarska je jedina zemlja koja blokira potpisivanje sporazuma o upravljanju granicama između Severne Makedonije i Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu.

Sofija insistira da se makedonski jezik, nadalje, zove zvanični jezik Republike Severne Makedonije ili u određenim slučajevima fusnota uz objašnjenje: "Prema Ustavu Republike Severne Makedonije".

Bugarska navodi i da je "makedonski jezik nastao 1944. godine", te da može da se računa jedino kao "pisana regionalna forma bugarskog jezika".