Kako i posle fajronta Dejtonski sporazum i dalje radi

Muharem Bazdulj je u vreme potpisivanja Dejtonskog sporazuma još živeo u Travniku, bio je četvrti razred gimnazije i prvi osećaj nakon što je na radiju čuo vest da je postignut Dejtonski sporazum – bilo je olakšanje.

Iako, kako kaže, ima razvijenu imaginaciju, nije tada mogao da zamisli da će 25 godina kasnije biti stanovnik Beograda.

S druge strane, Nele Karajlić je još 1989. godine u čuvenoj emisiji "Top lista nadrealista" izgovorio da će rat u Bosni i Hercegovini biti okončan u novembru 1995. godine.

Prema njegovim rečima, Dejton je na neki način verifikovao Sarajevo bez Srba.

"To je najbolniji egzodus tih ljudi iz Sarajeva, Mostara, Zenice, Tuzle i Banjaluke, jer taj centralni deo urbane Bosne i Hercegovine potpuno je ispremetan i o tome više niko ne govori", kaže Karajlić.

Kaže da su Sarajlije po prirodi stvari najpogođenije tim ratom, jer su bile pupak tog sveta. Na pitanje sanja li katkad Sarajevo, odgovara:

"Ako nemaš sna, onda nemaš ni budućnosti i nešto nije u redu s tobom, jarane moj. Ali ja sam od onih ljudi koji se sećaju za dva života i od egzodusa sarajevskih Srba do danas svakakva su se čuda dešavala, ali do danas nijedan Srbin se nije vratio u Sarajevo", kaže Nele Karajlić.

Specifičnost situacije Srba na Grbavici, u Dobrinji i drugim mestima je u tome što je Dejton uglavnom potvrdio stanje na terenu. Ustupanje Sarajeva je bilo jedino ustupanje nekog urbanog mesta mimo rata i sarajevski Srbi su to doživeli kao izdaju, smatra Muharem Bazdulj.

"Kada je potpisan Dejtonski sporazum, Bošnjaci su bili najzadovoljniji, jer je time okončana opsada Sarajeva, a Srbi najnezadovoljniji zbog gubitka teritorija, ali kako je vreme prolazilo, percepcija tog datuma je u Federaciji više negativna nego pozitivna. Osećaj velike sreće ili nesreće brzo prođe i ljudi se vrate u stanje 'inicijalnog' raspoloženja. Ono što se danas zove Sarajevo možda je i najmonoetničkiji glavni grad kada pogledate bivšu Jugoslaviju", objašnjava Bazdulj.

Šala da su u Bosni Hrvati pobedili Srbe, Srbi Muslimane a Muslimani Hrvate, za Neleta Karajlića ne stoji i kaže da su u tom ratu, sportskim rečnikom, svi izgubili sa 6:0.

"Mi smo bili ozbiljna država u rangu svih evropskih naroda koji imaju autentičnu kulturu, pristup životu i ja bih rekao da je pobedila Rajfajzen banka", rekao je u svom stilu Nele Karajlić.

Vraćajući se na današnje Sarajevo, Karajlić kaže da je to grad četiri monoteističke religije.

"Možda su i nevoljno rasle, ali je istorija pokazala da čak i ako oterate pripadnike jedne od tih monoteističkih religija, nemoguće je izbrisati njihov kulturni pečat. Svako ko bude upravljao Sarajevom i Bosnom, mora da ima to na pameti", rekao je Karajlić.

Nele Karajlić i Muharem Bazdulj zaključuju da Versajski sporazum, iza kojeg je stala cela tadašnja politička elita, nije trajao duže od 20 godina, a da Dejtonski sporazum, za koji mnogi kažu da je prevaziđen, i "dalje radi" posle 25 godina od završetka rata u Bosni i Hercegovini.