Da li je došlo vreme za preispitivanje Dejtonskog sporazuma i kome to odgovara

Krajem ove godine obeležava se četvrt veka od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kojim je završen rat u Bosni i Hercegovini. Postignuto i neispunjeno analizira se na unutrašnjem, regionalnom, ali i međunarodnom planu. U avgustu je o apsolutnom poštovanju Dejtona srpski član Predsedništva razgovarao sa predsednikom Srbije, a prethodnih dana o potrebi revizije sporazuma intenzivno se govori u Zagrebu. Naši sagovornici to tumače kao reakciju na dešavanja u regionalnoj politici.

Dve nedelje od posete koju su strane okarakterisale kao ekonomsku – mogući znak da je za hrvatskog premijera bio i nešto više. Pred UN govorio je o potrebi revizije Dejtonskog sporazuma.

"Jednakost Hrvata kao konstutivnog naroda u BiH ostaje naš prioritet. Naročito, izbor njihovog predstavnika kroz adekvatan izborni zakon koji bi sprečio izborne inženjeringe", rekao je Andrej Plenković, predsednik Vlade Hrvatske.

To pitanje muči Hrvate još od izbora Željka Komšića za hrvatskog člana Predsedništva. Pošto za njih nije legitiman, nije ni dobrodošao. Dokaz je kasniji sastanak Plenkovića sa liderom bosanskog HDZ-a Draganom Čovićem i SDA Bakirom Izetbegovićem.

"Ovim primanjima srpskog vođe, pa hrvatskog, pa bošnjačkog vođe, umesto formalnih članova Predsedništva BiH se zapravo Zagreb odlučio da nastavi vrstu etničke politike i da u tom smislu štiti specijalno i samo etničku zajednicu Hrvata i insistira na promeni izbornog zakonodavstva. Pitanje koliko je to legitimno – da jedna zemlja brine o izbornom zakonu druge zemlje. Ali kao što znate Zagreb, a jednim delom i Beograd, BiH smatra posebnim slučajem, pa u odnosu prema toj zemlji ima neke specifične kriterijume", objašnjava profesor Dejan Jović sa Fakulteta političkih nauka u Zagrebu.

"Moguća neka vrsta političke deklaracije Hrvata i Srba iz BiH"

Redosled gostiju kod hrvatskih zvaničnika za novinara Zorana Panovića nagoveštaj je i moguće saradnje.

"Ja očekujem vrlo brzo moguće jednu vrstu deklaracije političke Hrvata i Srba iz BiH koja će skrenuti pažnju na majorizaciju koju pokušavaju da izvrše Bošnjaci putem njihove konstantne priče o građanskoj državi BiH što je po meni jedna vrsta utopije i ono što je interesantno to je da odnosi Srba i Hrvata u BiH ne prate odnose Srbije i Hrvatske", navodi Zoran Panović, programski direktor Demostata.

Iako nije u Zagrebu, u punom sastavu trojno Predsedništvo bilo je danas u Briselu. Ali, ne baš saglasno da li se razgovaralo i o izbornom zakonu i unutrašnjim problemima.

"Nismo razgovarali o tome", kratko je poručio Željko Komšić, hrvatski član Predsedništva BiH.

"Naravno da je bilo nekih pomena, nije se dubinski razgovaralo, ali svi znaju da su to problemi koji čekaju BiH. Što se nas tiče bez jasne konstitutivnosti u pogledu koji je Dejtonski sporazum predvideo, BiH ne bi mogla da izgradi novi politički sistem", ističe Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH.

Hoće li Dejtonski sporazum biti promenjen 

Problemi koji muče narode u BiH i 25 godina od Dejtona otvaraju pitanje preispitivanja potpisanog.

"Gospodin Komšić sigurno ne oslikava želje, ambicije i htenja hrvatskog naroda u BiH, ali ne treba očekivati neku vrstu destrukcije BiH, jer čak i gospodin Dodik tvrdi da će Hrvati i Srbi zajednički tražiti da istupe iz BiH ako se nastavi majorizacija, ali u tom slučaju ako bi se BiH raspala po šavu tri entiteta, mislim da bismo dobili jednu Gazu i dva Pridnjestrovlja – jedno srpsko, jedno hrvatsko", smatra Panović.

"Dok ne bude sasvim jasno da postoji volja svih aktera u BiH da ga promene, ja mislim da će on ostati na snazi i da će se održavati status kvo. On frustrira predstavnike sva tri naroda, jer svi smatraju da rešenje nije idealno i da su neravnopravni u odnosu na druga dva, to smatraju čak i Bošnjaci koji su tamo većina, ali smatraju da za razliku od Srba i Hrvata nemaju neku rezervnu domovinu nego samo BiH, a smatraju i Srbi i Hrvati koji se plaše tog statusa manjina", naglašava Jović.

Pred godišnjicu temom se bavi i Dojče vele. U autorskom tekstu nekadašnjeg visokog predstavnika u BiH Kristijana Švarc-Šilinga navodi se da je sporazum koji je doneo mir, ujedno BiH načinio gubitnikom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Smatra da je zacementirao put nacionalističkim i secesionističkim snagama i da je krajnje vreme da se promeni.