Budućnost Crne Gore – sa Milom ili sa Zdravkom

"Sazrelo je da Milo ode, a da se Crna Gora ujedini", optimista je Zdravko Krivokapić, nosilac najjače opozicione liste na izborima 30. avgusta. Sve je počelo zbog zakona o slobodi veroispovesti i zbog obaveze prema precima – tako je ovaj profesor Mašinskog fakulteta objasnio otkud on u politici.

Bio je jedan od potpisnika peticije "Ne damo svetinje", kasnije osnivač nevladine organizacije "Ne damo Crnu Goru". Danas je na čelu koalicije "Za budućnost Crne Gore". Čine je tri partije Demokratskog fronta – Nova srpska demokratija Andrije Mandića, Pokret za promjene Nebojše Medojevića i Demokratska narodna partija Milana Kneževića. 

Na ovoj listi je i nekada najjača crnogorska opoziciona stranka SNP, zatim Narodni pokret biznismena Dake Davidovića, Ujedinjena Crna Gora Gorana Danilovića, Prava Crna Gora Marka Milačića i još neke druge manje stranke i nestranačke ličnosti. Jedina je od ukupno 12 lista koja je kandidate za poslanike izbornoj komisiji predala na ćirilici.

Gospodine Krivokapiću, Vas u Crnoj Gori znaju kao univerzitetskog profesora, ali politički Vas tek upoznaju, otkud Vi u politici i da li je velika odgovornost voditi najjaču opozicionu listu na možda i najvažnijim i najneizvesnijim izborima u istoriji Crne Gore?

Ja mislim da u Crnoj Gori nema slučaja, nego je sticaj okolnosti uticao na to da se ja pojavim, i lista koju ja predvodim je najbrojnija u ovom trenutku i okuplja 11 partnera, koji zajednički rade na opštem dobru Crne Gore, a to je da napokon dođe do smene vlasti i da krenemo u reinženjering Crne Gore.

DPS Vas optužuje da je jedino političko znanje koje imate obilazak manastira. A Milo Đukanović kaže da 30. avgusta Crna Gora bira da li će biti evropska ili teokratska država. Kakav je izbor pred Crnom Gorom? 

Vrlo jednostavan izbor. Ako gospodin Đukanović to tvrdi, onda treba da se zapita ko je za teokratiju, jer jedna partija pokušava da stvori privatnu crkvu koja je nekanonska. Ovo što ja radim je nešto što je prirodno i sastavni je deo moga života. Ja ne mogu sebe da zamislim a da ne idem u manastir, ne prisustvujem bogosluženjima i liturgiji. To što gospodin Đukanović radi je nešto što je neprimereno, on koristi resurse i državne i lokalne u ovoj kampanji, a meni prigovara zašto krećem sa blagoslovom, koji mi je veza sa manastirom ili crkvom koju posećujem.

Mislim da se radi o zameni teza i naravno Crna Gora će biti evropska ne zbog toga što to želi Milo Đukanović, a nije ostvario u osam godina, nego zbog toga što ona pripada Evropi i sva težnja njena usmerena ka Evropi. Mi taj kurs nećemo menjati, ali ćemo zameniti ono što je bitno. Crna Gora je lider u dužini pregovora sa Evropskom unijom, i to traje više od osam godina, a vi znate da su ostale države koje su sada članice Evropske unije to radile za kraći vremenski period, pa evo navodim primer Slovačke koja je to uradila za nešto više od dve godine.

Litije su bile najmasovniji skupovi u istoriji Crne Gore. Hoćete li uspeti da mobilišete sve te ljude koji su izlazili na ulicu zbog Zakona o slobodi veroispovesti, hoće li svi oni glasati za Vas?

Ja sada ne želim da to tako tretiram. Mislim da su litije bile dostojanstvene, da je to bio izraz otpora prema zakonu gde je sveštenstvo, zajedno sa narodom, svedočilo o jednoj sabornosti, i sveštenstvo se molilo, a narod je uzvraćao ljubavlju. I to je bilo toliko evidentno da se nikada u istoriji Evrope nešto tako nije desilo.

Vi ste jedina lista koja je izbornoj komisiji predala spisak kandidata za poslanike na ćirilici? Da li će svi koji se nacionalno određuju kao Srbi u Crnoj Gori glasati za vašu listu? I šta imate da poručite onima koji se nacionalno izjašnjavaju kao Crnogorci?

Verujte, ja sada kada pogledam, to se nikad u istoriji Crne Gore dešavalo, da mi imamo jednu nametnutu priču identitetskog odnosa, u kojoj je jedan brat Srbin, drugi Crnogorac. Ja mogu samo da kažem ono što je istina, a to je da mi imamo svi isto poreklo, da većina tih ljudi zna kakvo je naše poreklo, i sada ne bih u ovom trenutku predizborne kampanje bilo šta učinio nažao bratu svome, osim da ga poštujem, a da mi zajednički definišemo šta je imenitelj tog našeg odnosa.

U ovom slučaju to je ono što predstavlja našu prađedovsku veru, i mislim, bez obzira na to ko se kako izjašnjavao, da li je Srbin ili Crnogorac, da ima jednu obavezu, a to je obaveza koja se uvek potvrđivala na ovim našim prostorima – da se vera ne prodaje za večeru, da se vera ne može upoređivati sa parama, da se vera ne može definisatim tim nacionalnim prizvukom, bez obzira na to kako se ko osećao.

Pojavila su se neka istraživanja javnog mnjenja, doduše retka. Verujete li Vi anketama koje kažu da Vi osvajate 25 odsto, DPS 35 odsto, Demokrate i DEMOS 16 odsto... Po tim istraživanjima, Đukanović ipak ima tesnu većinu?

Vi znate, kad je reč o anketama, kako se one definišu, i da je ta greška od tri do pet odsto, bez obzira na to ko ih radi, a pogotovu ako su naručene, onda možete da imate takve prikaze. Ono što je najjasnije da je Dojče vele pre nekoliko dana objavio sigurno jednu vrlo dobru anketu, ona predstavlja dobar odnos u ovom trenutku, a to znači da ova naša lista, koju ja predvodim, ima više od 28 odsto.

Ja ne želim da pričam o drugim listama, ali ono što je sigurno je da je taj odnos 52 odsto, na prema 48 odsto u odnosu opozicija vlast. Opozicija u ovom trenutku ima taj bolji status, a kad kažem opozicija, mislim na listu koju predvodim ja, gospodin Bečić (Aleksa Bečić, nosilac liste Mir je naša nacija) i gospodin Dritan Abazović (predsednik Građanskog pokreta URA, nosilac liste Crno na bijelo)

Jesu li to Vaši mogući saveznici?

Ja mislim da je to jedino prirodno rešenje. Jer je to opozicija koja se dokazala kroz ovih osam poslednjih godina i narod to prepoznaje kao jedinstvo, jer se to najbolje oseća u onim izjavama naroda koji kaže – evo imamo tri izbora, ili menija, koje ne možemo a da ne uvažimo, tako da za svakog postoji dovoljno prostora da može da glasa za jednu od tri opcije koje sam pomenuo.

Vi u tom istraživanjima javnog mnjenja veoma dobro stojite, ocenjeni ste kao najpopularniji političar. Da li je to velika odgovornost, imajući u vidu da ste Vi u prvom planu u ovoj kampanji, nema lidera Demokratskog fronta, nema nekih etabliranih političkih imena, da li Vi preuzimate veliku odgovornost u slučaju dobrog, ali i lošeg rezultata?

Ja sam spreman da ponesem tu odgovornost. I ja sada moram da vam kažem, čitajući patrijarha Pavla našao sam jednu vrlo jasnu poruku, patrijarh je jasno rekao: "U određenom vremenskom periodu vi dobijete onoliki teret koji možete podneti." A ja mislim da je to neko znao da prepozna, i ja sam spreman da ponesem sav teret odgovornosti u Crnoj Gori koja nije mala, i da će to konačno da dovede do promena u Crnoj Gori, a to znači posle 31 godine vladavine jedne grupe ljudi koji su opustošili Crnu Goru.

Ispred hrama u Podgorici ovih dana čule su se parole "Gotov je", te parole su se čule i u Beogradu 2000. godine. Da li ćete vi za Crnu Goru 2020. biti ono što je Vojislav Koštunica bio za Srbiju 2000? Ili ćete biti još jedan lider opozicije koga je pobedio Milo?

Ja sam siguran da mi imamo pobedu i da ćemo tu pobedu znati da sačuvamo bez obzira na to ko je naš protivnik. Duško Knežević je nedavno vodio intervju sa Svetozarom Marovićem. To je političar koji ima vrlo jasne analize i ovoga puta je uputio svima nama poruku da su promene tu i da moraju da se dese. To je još jedan dokaz da je sve u Crnoj Gori onako kako narod očekuje, a to je da će narodna volja da pobedi i ovoga puta opozicija će znati kako da sačuva taj rezultat.