Micotakis novog doba

Izdanak grčke političke dinastije, Kirjakos Micotakis, lider je opozicione Nove demokratije. Da su u Grčkoj danas izbori, postao bi novi grčki premijer. Ankete pokazuju da trenutno ubedljivo vodi u odnosu na Aleksisa Ciprasa. U intervjuu za emisiju "Oko", govorio je o tome kakav će odnos imati prema Srbiji ako postane premijer, da li će menjati politiku prema Kosovu i kakvi su trenutno odnosi sa Albanijom i Makedonijom.

Porodica Micotakis jedna je od tri politički najmoćnije porodice u Grčkoj. Uticajna je više od jednog veka, a Kirjakos Micotakis potomak je čuvenog Elefteriosa Venizelosa. Ljudima u Srbiji najpoznatiji je Kirjakosov otac, Konstantin Micotakis, premijer Grčke početkom 90-ih godina. Posredovao je u traženju mirnog rešenja za rat u bivšoj Jugoslaviji. Živeo je 99 godina. Konstanin Micotakis ima četvoro dece, od kojih su dvoje poznati političari. Njegova ćerka, Dora Bakojani, bivša šefica grčke diplomatije, danas je poslanik Nove demokratije. Na čelu te stranke od pre dve godine je Konstantinov sin Kirjakos Micotakis. Po zanimanju je ekonomista, važi za modernog političara novog kova.

Gospodine Micotakis, Vaš otac je imao veoma važnu i pozitivnu ulogu u ovom regionu 90-ih godina, koje nisu bile tako prijatne za ljude u ovoj zemlji. Ako postanete grčki premijer, kakav će biti vaš pristup prema Srbiji?

– Pre svega, hvala što ste pomenuli mog oca, bio je veliki prijatelj Srbije i političar koji je igrao veoma konstruktivnu ulogu u veoma teškom periodu za Balkan i za vašu zemlju. I zato ga ljudi u Srbiji pamte po dobru. Zbog toga sam veoma lično zadovoljan. Ako postanem premijer, nameravam da još više ojačam odnose Grčke i Srbije, koji su od strateške važnosti za stabilnost Balkana. Ovo je drugi put da posećujem Beograd kao lider grčke opozicije, bio sam ovde pre dve godine. Ja sam zapravo bio prvi istaknuti grčki političar koji je ovde došao da poseti predsednika Vučića. Imam veoma dobre lične odnose sa njim i mislim da mnogo možemo da uradimo da ojačamo odnose dve zemlje.

Vaša porodica vodi poreklo od čuvenog Elefteriosa Venizelosa, koji je u istoriji upamćen kao verovatno najveći srbofil među grčkim političarima.

– Elefterios Venizelos je bio najvažniji državnik 20. veka, bio je vizionar, hrabar čovek, znao je kada treba preduzeti odlučne korake, ali je takođe razumeo celo geopolitičko okruženje, u vreme velikih turbulencija. Izazovi s kojima se danas suočavamo kao lideri 21. veka su različite, ali ako ja mogu da doprinesem, voleo bih da budem katalizator, da ojačam potencijal koji Srbija ima da dođe bliže Evropskoj uniji. To je strateški cilj. Moj cilj je da to pomognem, veliki napredak je već učinjen, svestan sam svih teškoća, ali Srbija uvek može da računa na Grčku i može uvek da računa na mene lično da pomognem zemlji na putu ka Evropskoj uniji.

Kakav je Vaš stav o politici Grčke prema Kosovu? Šta mislite o pokušajima Prištine da postane član međunarodnih institucija poput Uneska ili Interpola?

– Biću veoma jasan, Grčka nije priznala nezavisnost Kosova, i ne namerava to da uradi ni ako ja postanem premijer. Mi podržavamo dijalog Beograda i Prištine, te je veoma komplikovan i emotivan problem. Mora da se reši tako što će u njemu učestvovati obe strane i mora da bude rešen u duhu dobre volje i saradnje. Unilateralne akcije koje je preduzela Prištine, kao na primer podizanje nameta na robu koja dolazi iz Srbije ili Bosne – te akcije nisu konstruktivne. Međunarodna zajednica je zabrinuta, znaju se kriterijumi, i ti odgovarajući kriterijumi moraju da budu ispunjeni.

Da li ćete Vi bilo šta menjati u politici prema Kosovu?

– Ne, sigurno ne kad je reč o nezavisnosti Kosova, ne nameravam da menjam našu politiku o tome.

Kad govorimo o Prespanskom sporazumu između Atine i Skoplja, Vi i Vaša partija Nova demokratija ste bili jasni, taj sporazum je štetan za Grčku. Šta ćete raditi ako dođete na vlast?

– Najpre da se vratimo malo u prošlost. Mi smo oduvek bili za rešenje, ali ne za bilo koje rešenje kad je reč o problemu imena. Nažalost, način na koji ovaj problem rešava gospodin Cipras nije bio konstruktivan, nikad nije pokušao da napravi konsenzus o ovom pitanju. I sporazum koji je Grcima predstavljen je veoma problematičan. Mislim konkretno na kombinaciju imena koje je odabrano uz priznavanje makedonske nacije i makedonskog jezika. Smatramo da ta kombinacija može da bude veoma problematična. To onda ima potencijal da oživi nacionalističke tendencije, a to ne ide u prilog današnjim pokušajima da se ostvari mir i stabilnost na Balkanu. Mi smo radili i radimo sve kako ovaj sporazum ne bi bio verifikovan. Biću jasan, nećemo podržati ovaj sporazum kad god ga vlada pošalje na ratifikaciju.

Nedavno smo bili svedoci nesrećnog događaja u Albaniji. Ubijen je pripadnik grčke manjine u toj zemlji. Šta je po vama suština problema?

– To je bilo tragično, mlad čovek je ubijen pod okolnostima koje nisu razjašnjene. Bili smo jasni, pritiskali smo grčku vladu od samog početka da od albanske traži objašnjenje šta se tačno dogodilo. I još uvek ima nerazjašnjenih pitanja. Takođe, neke od izjava od strane albanskih zvaničnika posle ovog događaja nisu bile konstruktivne. Mislim da su albanski lideri pokušali da iskoriste ovaj tragičan događaj za osvajanje političkih poena unutar zemlje. To nije konstruktivan pristup, Albanija želi da postane članica Evropske unije, ali mora da zna da njen put ka Uniji zavisi od poštovanja koje pokazuje prema grčkoj nacionalnoj manjini u Albaniji.

Kako biste ocenili prava Grka u Albaniji?

– Albanija mora u potpunosti da ispuni evropske propise. Ali na tom terenu tek mora da bude napravljen veliki napredak. Još uvek ima drugih nerazrešenih problema između Grčke i Albanije, mi pokušavamo da ih rešimo uvek u duhu dobre saradnje, ali ono što nije konstruktivno, to je zapaljiva retorika koja je usmerena ka domaćoj publici i to nije od pomoći kada pokušavamo da rešimo ovako kompleksna pitanja.

Pre politike, imali ste uspešnu karijeru u bankarstvu. Grčka ekonomija danas više nije vest u svetskim medijima – da li to znači da je najgore prošlo? I koji bi bio vaš plan za jačanje grčke ekonomije?

– Činjenica da nismo u vestima ne znači da stvari u Grčkoj dobro stoje. Nažalost, učinak vlade Aleksisa Ciprasa je katastrofalan po grčku ekonomiju i, ako pogledate pokazatelje grčke ekonomije od 2015. do 2018, oni su veoma slabi ako ne i jadni. U vreme kada su sve druge evropske ekonomije energično rasle, Grčka je bila zaglavljena, bila je u stanju stalne stagnacije. Mnogo toga je posledica prvih šest meseci 2015, koji su bili potpuna katastrofa za grčku ekonomiju. I dalje plaćamo cenu zbog odluka koje je gospodin Cipras doneo u tom periodu.

Nažalost, mi imamo vladu koja ne razume zašto je važno ojačati privatni sektor, privući investitore i promovisati rast. Umesto da stvori bolje poslovno okruženje, da snizi poreze, da stvori efikasniju administraciju, vlada daje selektivne povlastice koje su usmerene prema određenom segmentu populacije koju smatra svojom izbornom klijentelom. To nije način da ekonomija raste, to nije način da se privuku strani investitori. I, ako mogu da napravim poređenje o tome šta se dešava u Grčkoj i šta se dešava u Srbiji – sa velikim zanimanjem pratim rast srpske ekonomije u proteklih nekoliko godina, zbog toga želim da pohvalim i vladu i predsednika Vučića zbog činjenice da je uspeo. Ekonomija raste, privlači strane investitore, udeo duga u bruto domaćem proizvodu se smanjuje, i ono što vidim kad dođem u Beograd, to je osećaj optimizma, a to nije bio slučaj pre četiri ili pet godina.

Šta je zaključak, liberalne reforme okrenute biznisu daju rezultat za ljude, a ne samo za nekolicinu ljudi, to je jedini način da otvarate poslove, da povećate plate i, naročito ono što je važno za Grčku, da mladi ljudi ne odlaze u inostranstvo da tamo traže bolju budućnost.

Ankete kažu da danas za 12 odsto vodite u odnosu na vašeg glavnog rivala Aleksisa Ciprasa. Da li ćete, kada sledeći put dođete u Srbiju, biti grčki premijer?

– To zavisi od Grka, oni će odlučiti, gledam istraživanja javnog mnjenja sa velikim interesovanjem, ali znam da će ovo biti veoma teška borba. Imamo izbore sledeće godine, pokušali smo da napravimo veoma široku koaliciju. Pokušali smo da ubedimo ljude koji nikad nisu glasali za Novu demokratiju da glasaju za nas, i da nam veruju kada kažemo da želimo da Grčku vratimo na put održivog rasta, da ojačamo institucije i javnu administraciju, ali upozoravamo sve da će ovo biti veoma teška borba i koliko god da su prijatni rezultati anketa, ništa nije zagarantovano.

Biće ovo teška borba, ali verujem u Grke, i nadam se da ću, kada sledeći put budem došao u Srbiju, imati i tu funkciju.

broj komentara 4 pošalji komentar
(sreda, 14. nov 2018, 13:24) - anonymousPero iz Svedske [neregistrovani]

Stari i novi Mitsotakis

Stara familija politicara, verni, vatreni Desnicari, vatreni antikomunisti 50-tih i do 80-tih godina, njihova parola je da Grcka pripada Zapadu.Od uclanjenje u EU klubu 80-tih..g.Ekonomija zemlje je u opadanju pa na kraju morali su pasti u"Duznicko ropstvo"
do danas.....Samo "cudo"moze da spasi zemlju od ove situacije….Pero

(utorak, 13. nov 2018, 21:52) - Из дијаспоре [neregistrovani]

Сјајн текст господине Костићу...сјајан!!!

Право у срж...
Политички курс породице Мицотакис пратим већ много година уназад. Привукао ми је пажњу њихов капацитет, пре свега стручни, а затим и лични интелектуални. То су људи високог нивоа - знања, културе, политичког и економског искуства.
Ципрас је за Грчку био и остао - цунами...катаклизма!

(utorak, 13. nov 2018, 20:53) - anonymous [neregistrovani]

Грчка

Независно од њихове унутрашње политике и ко победи на изборима када буду били, мислим да Србија и тек како мора да обрати пажњу на Грчку, јер су нам и поред свега што се дешавало, велики пријатељи још увек - нису признали Космет. Све остало везано за Космет је апсолутно небитно - довољно је то што су једни од ретких у ЕУ који га нису признали. И мислим да је признавање наших јужних суседа под њиховим именом "Република Македонија", а не оним коришћеним у УН, била грешка према Грцима. Треба са њима да појачамо економску, и политичку сарадњу, мада видим да то већ полако и радимо. И њихово пријатељство, од тога што су примили нашу војску и народ у Првом светском рату и што смо се заједно борили против Османске окупације, до онога што нису послали авионе да нас бомбардују 99' и што су одбијали да помажу НАТО тада, то треба памтити. То су прави пријатељи, са којима делимо доста заједничких интереса, али нажалост, наша и Грчка мањина у Албанији су у веома лошем стању, тако да би било добро да и ми и Грци заједно порадимо на томе, са Албанијом наравно.

(utorak, 13. nov 2018, 20:37) - anonymous [neregistrovani]

Државе посвећене "инвеститорима" дугорочно иду у пропаст.

"..... либералне реформе окренуте бизнису дају резултат за људе, а не само за неколицину људи, то је једини начин ..."
И са овим политичарем ће се усрећити грађани Грчке као и са Ципрасом!
Либералне "реформе" управо дају резултат само за неколицину људи а огромну већину грађана праве пуком сиротињом.