Kako žive Srbi u Mostaru, izvan svetla kamera i reflektora

"Čim ne možete da izučavate svoj jezik, pismo, i istoriju, onda nećete da se vratite u takvu sredinu", rekao je Dušan Golo za Tanjug.

Dodaje da Srbi u Mostaru nemaju nikakvih bezbednosnih problema, jer, kako kaže, tu postoji sukob dva druga naroda, "a Srbi su nevidljivi i kao narod i kao građani".

Navodi da je gotovo šizofrena situacija da u gradu koji ne bi bio ono što jeste kada bi se izuzelo sve što su Srbi stvorili i ostavili, za svaku manifestaciju, kao što su, recimo, Šantićeve večeri poezije koje traju već 102 godine, "mi moramo da prosimo, molimo gradske ili kantonalne institucije da daju sredstva".

Istovremeno skreće pažnju da to pitanje mora sistemski da se reši, jer takav pristup upućuje poruku srpskom narodu da tu nije dobrodošao, da nema prava koja imaju druga dva naroda.

Golo, koji je učestvovao u razgovoru predstavnika Srba iz Mostara sa Aleksandrom Vučićem i Miloradom Dodikom, tokom njihovog boravka na međunarodnom sajmu privrede u Mostaru, podseća da je odlukom Ustavnog suda iz 2000. kao i amandmanom visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH iz 2002. naloženo svim kantonima da usklade svoj ustav sa ustavom Federacije, kako bi Srbi postali konstitutivni narod u tim kantonima.

"Za taj posao je bio određen rok od devet meseci, ali je od tada prošlo više od 15 godina i, nažalost, te odluke još nisu implementirane. Srbi i dalje nisu konstitutivan narod u četiri kantona sa hrvatskom većinom", navodi Golo.

Dodaje da su mogućnosti maksimalno iscrpljene.

"Naše mogućnosti smo maksimalno iscrpeli, jer je i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu jednom deklaracijom krajem prošle godine naložio svim kantonima da izjednače položaj Srba sa ustavno pravni statusom druga dva naroda", objašnjava predsednik Koordinacionog odbora Srba u Mostaru.

Podseća da je to slučaj i sa mnogim drugim odlukama Ustavnog i Evropskog suda koje se ne poštuju u BiH, pa su zato, kaže, Srbi tražili pomoć predsednika Vučića i Dodika.

"Tražili smo podršku predsednika Vučića, koji je sigurno jedan od najvažnijih lidera u regionu i koji uživa veliki ugled i poštovanje. Tražili smo da u razgovoru sa svojim partnerima vidi u čemu je problem i šta se krije iza toga što predstavnici hrvatskog naroda ne žele da pitanje konstitutivnosti srpskog naroda stave na dnevni red", objašnjava Golo.

"Izmena izbornog zakona"

Kao problem o kojem su razgovarali navodi i potrebu izmene izbornog zakona, jer postojeći zanemaruje interese srpskog naroda, te pomoći za određene infrastrukturne probleme.

"Dobili smo otvorenu podršku predsednika Vučića i Dodika da će obezbediti određena sredstva za asfaltiranje puteva, renoviranje domova i dečjih igrališta", navodi predsednik Koordinacionog odbora Srba u Mostaru.

To je, kako navodi veoma važno i zbog povratka Srba u Mostar.

Smatra da je važno da Srbi shvate i značaj učešća na izborima, jer, kako kaže, u BiH vlada sistem "koliko vlasti imate, toliko imate i prava".

"Mi nikada nećemo kao narod postići rezultat ako ne budemo politički narod, a to znači da izađemo na izbore i izaberemo svoje predstavnike, te se kroz institucije sistema borimo za svoj narod. Samo na taj način možemo obezbediti egzistencije i radna mesta", uveren je predsednik Koordinacionog odbora Srba u Mostaru.

Objašnjava i da je u birački spisak upisano oko 9.000 Srba, od kojih veliki deo živi u Srbiji, Crnoj Gori, ali i širom sveta i da postoji namera da se oni animiraju da ostvare svoje pravo glasa.

"Kada bi se poštovale zakonske procedure ne bi bilo nezaposlenih Srba. U svim institucijama 20 odsto radnih mesta bi trebalo da bude obezbeđeno za Srbe", naveo je Golo kao jedan važan razlog za učešće u glasanju.

Pita zašto bi Srbija ulagala, recimo, u asflatiranje ulica u Mostaru. Te ulice treba da asfaltiraju gradske vlasti, a novac matice, smatra, treba da se koristi za nešto veće.

Navodi da Srbi žele da u Mostaru bude otvoren Srpski kulturni centar, a veoma je srećan i ponosan zbog obnove Saborne crkve Svete Trojice, koja je, kaže, važna ne samo za srpski narod, već i za Mostar.

"Stari most i Saborna crkva su nešto što se ne može odvojiti od Mostara. Mnogi građani, bez obzira na nacionalnost, smatraju da nema Mostara bez Saborne crkve. Sa koje god strane ušli u Mostar, prva stvar koja vam padne u oči je Saborna crkva", navodi predsednik Koordinacionog odbora Srba u Mostaru.

Očekuje da se radovi na obnovi crkve završe do 2020. odnosno da bar nekada najveća saborna crkva na Balkanu dođe pod krov, dobije svoje konture, i kaže da će to biti izuzetno značajan dan za Srbe u Mostaru i neretvansko-hercegovačkom kantonu.

"Osećamo jednu vrstu ponosa zbog toga što smo pripadnici tog naroda i te crkve", zaključio je Golo.