Pregovori s EU, šta možemo naučiti iz iskustva Hrvatske?

Prošle nedelje je u organizaciji beogradskog Ekonomskog instituta održana međunarodna konferencija iz oblasti ekonomije i menadžmenta. Bila je to dobra prilika za razgovor s ekonomistima iz Hrvatske, poslednje zemlje koja je pristupila Evropskoj uniji, i države koja je imala sličnu poziciju i probleme koje u pristupnom procesu ima i Srbija. Šta se može naučiti iz hrvatskog iskustva, šta je dobro Hrvatskoj donela Unija, a šta baš i ne?

"Da ne budemo u zabludi, sa Unijom se ne pregovara nego se naši propisi usklađuju sa njenim", kaže Haris Boko, koji je bio uključen u pravljenje nacionalnih strategija čak 13 godina pre prijema Hrvatske. Kada je došlo do otvaranja poglavlja, te strategije na kojima su radili isključivo stručnjaci, a ne političari, olakšale su ulazak.

"To mislim da je dobar put, jer ga potpuno vi kontrolišete. Vi razumete u čemu je problem. Konačno, vi sebi date do znanja, pre razgovora sa Unijom, gde su neuralgične tačke, gde su problemi", kaže Haris Boko iz Energetskog instituta u Zagrebu.

Iako se smatra da su glavni problemi tokom takozvane harmonizacije politički, zapravo nisu, tvrdi Boko. Zaštita životne sredine je bila jedno od najtežih poglavlja, a ne odnosi sa Slovenijom i problem Piranskog zaliva.

"Tu će Srbija morati silne milijarde evra utrošiti. Mi smo imali problem brodogradilišta, vi ćete recimo imati katastrofalan problem sa rudnicima. Nema uglja više u Evropi za EPS, nema starih vrsta goriva. Nema nekih goriva koje dolaze putem Gasproma, pa to implicira i političke neke probleme", ističe Boko.

Koliko god da je uloženo – vredi, tvrdi Boko, jer zemlju pravite boljom i zdravijom. Njegov istomišljenik prilikom pregovora sa Unijom, sada dekan splitskog Ekonomskog fakulteta, danas tvrdi da je razočaran posle ulaska Hrvatske u Uniju.

"Evropska pomoć koja stiže iz fondova EU je tako naštimana, da kažem, da onoliko novaca koliko zemlja članica uplati u zajednički fond, formalno se nešto više toga vrati u zemlju, ali onda kroz pravila tih evropskih projekata vidite da nešto ponovo morate uplatiti u Evropsku uniju, kroz konsultante", kaže dekan Ekonomskog fakulteta u Splitu Željko Garača.

Kao poseban problem navodi pražnjenje čitavih regiona u Hrvatskoj jer, kaže, mladi imaju pravo da rade u Uniji, u kojoj su uslovi uglavnom bolji nego u Hrvatskoj. Rast je u Hrvatskoj slab, a izbegava se intervenisanje države zbog ekonomske liberalizacije. Ni moderni programi studiranja informatike ne zadržavaju mlade u Splitu.

"Već pre diplomiranja, trećina mojih studenata dobija posao u inostranstvu. Iako je bila ideja da se takav centar oformi u Splitu, sa idejom da mladi ljudi koji su to pre studirali u Zagrebu ili Varaždinu na taj način ostanu u Splitu. Međutim, desilo se nešto još gore – ne idu u Zagreb već u Austriju, Nemačku i širom Evrope", dodaje Garača.

Iako suprotstavljenih pogleda o Uniji, ova dva profesora slažu se u tome da je put ka Uniji uzbudljiv, ima dosta petlji i krivina, a pripremne radove i asfaltiranje treba ostaviti naučnicima kakvih ima u srpskim institutima. Jer, konačno, njihove kolege iz Hrvatske su slično izvele. Naravno, na kraju, političari su presekli crvenu vrpcu.

broj komentara 2 pošalji komentar
(utorak, 27. sep 2016, 08:17) - anonymous D. Milenkovic [neregistrovani]

Iskustvo

Sastanak koji je odrzan u Beogradu ne treba se oslanjati na ikustvo nekih zemalja koje su na zacelju EU vec na one koje su dobile Bonitet veci a ne na zemlje koje su usle po politickoj volji Zapadu. nas Ekonomski Fakultet u Beogradu je iskolovao elitnih ekonomista imamo nasu elutu na koju treba da se oslonimo Slovenija je sa Bonitet A.. itekako znaju nasi ekonimisti jedina zemlja u Evropi koja bez icije pomoci I sa timom Vucic and Dacic mogu nam samo zavideti. Napravila zaokret nas narod poceo je da shvata gde nam je mesto.

(utorak, 27. sep 2016, 00:58) - anonymous [neregistrovani]

Mnogo toga !

Iz iskustva Hrvatske mozemo nauciti pre svega to kako da javni dug sa 70 podignemo na 90%, zatim kako da rehabilitujemo fasizam proglasavajuci saradnike ustasa svetcima ili junacima ... pa naprimer to kako da ukinemo latinicne table sirom puteva po Srbiji - mnogo toga se moze nauciti od Hrvatske.