Sutorina - između AVNOJ-a, poklona i prava

Područje od osamdesetak kvatdratnih kilometara, neuređeno, pomalo i zapušteno. Naseljeno sa oko 1.500 stanovnika, u sedam seoceta koja su se razvila oko rečice Sutorine. I tek nešto više od četiri kilometra morske obale.

(Snimak emisije "Oko magazin" možete pogledati na našoj strani Emisije) 

To je područje na koje pravo polažu i Bosna i Hercegovina i Crna Gora.

Koliko je situacija ozbiljna, potvrđuje i to što Crna Gora još nije imenovala ambasadora u Sarajevu, dok je BiH opozvala svog ambasadora u Podgorici, tako da on u Sarajevu čeka rasplet situacije u vezi sa Sutorinom.

Nekoliko godina utvrđivale su granice Bosna i Hercegovina i Crna Gora. I, umesto da taj posao bude završen prošle godine, otvorio je nova pitanja. Toliko ozbiljna, da bi, posle rasprave u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine, mogla da postanu predmet međunarodne arbitraže.

U međuvremenu, zagovornici povratka Sutorine u okvire starih granica - dokaze traže u prošlosti, i to dalekoj. Profesor sarajevskog Fakulteta političkih nauka Suad Kurtćehajić tvrdi da Sutorina "nije izmišljena, već zaboravljena priča".

"Šest stotina godina posjedovanja i vlasništva nad Sutorinom nije mali period", navodi Kurtćehajić.

"Ercegovina do Igala" 

Zagovornici povratka Sutorine u okvire granica BiH dokaze traže u prošlosti - još od Karlovačkog mira. Na mapama rađenim od sredine 17. do sredine 20. veka administrativne i državne granice u rejonu Sutorine su nedvosmislene i pokazuju pripadnost ove teritorije BiH. I Predsedništvo AVNOJ-a je 24. februara 1945. teritoriju ove Narodne Republike definisalo u granicama određenim Berlinskim ugovorom iz 1878. godine.

Problem je nastao malo kasnije. Danas je tako ponovo aktuelna priča o razmeni teritorija, koju, kažu, nijedna skupština nije potvrdila. Dogovor dva komunistička funkcionera sada je već deo lokalnih legendi, pa skoro i viceva. Ipak, istoričar i lingvista iz Trebinja, Savo Pujić tvrdi da Blažo Jovanović nije bio baš tako lukav kako se priča, baš kao što ni Đuro Pucar nije bio toliko naivan i nepromišljen.

"Ja sam dobro poznavao Đura Pucara iz kasnijeg njegovog perioda, bio je jako osoran, a intelektualno je bio slabiji inferiorniji od baze kojoj je nadređen, ali nije bio toliko glup i neznalica što mu se pripisuje", navodi Pujić i podseća na vic koji se o Pucaru prepičava.

"Eto navodno pita Blažo njega: - Đuro, da mi daš Sutorinu? - Ama, uzmi, Blažo, ako 'oćeš i Dubrovnik! To su se vicevi pravili, ali nije on bio baš takav", priča Pujić.

Da li su Blažo i Đuro sporovodili politiku koja im je dirigovana iz beogradske cetrale ili su imali i sopstvene ideje, tek u vreme zajedničke države nije se na to mnogo obraćala pažnja, jer je važilo pravilo - "sve je to naše". 

Sutorina, koja je po starim zemljišnim knjigama pripadala Trebinjskom srezu, po mnogima je "prirodni nastavak Trebinja". Udaljena je od njega tek pola sata vožnje. Zanimljivo je da, već kod Igala, pre ulaska u samu Sutorinu, postoji još jedan "znak istorije": kamen-međaš na kojem piše "Ercegovina" i koji datira jiš iz austro-ugraskog perioda.

"Budućnost je u naturizmu" 

Ipak, meštani nerado govore o tome kome Sutorina pripada. To je, kažu, političko pitanje, a oni u politiku baš i ne bi da se upuštaju.

Našu ekipu prvi susret sa Sutorinom i njenim ušćem u Jadran podsetio je na scenu iz kultnog filma "Lepota poroka".

Da li je budućnost Sutorine u okviru sadašnjih, prošlih ili nekih drugih granica, vlasnica hotela koji se zida na ušću nije sigurna, ali zato kao Milada iz filma, samo tri decenije kasnije, ponavlja istu rečenicu - "budućnost je u naturizmu". 

Gospođa Snežana, tako nam se predstavila, podvlači da je veći deo života provela u Evropi, pa za nju i supruga "nudizam ne predstavlja nikakav problem", već pre - razvojnu šansu. Tako posmatraju i političku polemiku - kao priliku za reklamu Sutorine i njenog turističkog potencijala.

Do organzovanog razvoja turizma i dok taj deo obale ne posatne elitno mesto, još će mnogo vode Sutorinom proteći. Ipak, sadašnjih pet minuta slave meštani koriste i da ukažu na probleme iz svakodnevice.

Predsednik Mesne zajednice Sutorina Milorad Mračević već je nešto smeliji u svojim izjavama, iako insistira da su njegovi stavovi "lični stavovi običnog građanina", a ne lokalnog funkcionera.

Tvrdi da se u Sutorini ne živi dobro, da se "ide u nazad" i da ga "kao čoveka" brine kad "veliki" govore o njegovom malom mestu.

"Meni baba pričala da se plać'o porez u Trebinje, to se ne može sakriti i ja sam rek'o - da je to Republika Srpska, ja bih debelo razmislio između Srpske i Crne Gore, ali ne i BiH", priča Mračević.

U opštini Trebinje, čijem je srezu Sutorina nekad pripadala, stavovi su podeljeni. Bivši gradonačelnik je za pripajanje Sutorine Trebinju, političke partije uglavnom su uzdržane, čekaju na uputstva centrale u Banjaluci, a građani - pa, reklo bi se svesni da njih niko ništa neće ni pitati.

Ipak, pitanje o tome čija je Sutorina najpre je ovde otvoreno. Vladika Grigorije je pre par godina primetio da "ne postoji nijedno zaleđe tako blizu mora, a da izlaz na to more nema". Podvlačio je i da se to neće tražiti svađom, nego pravom i poretkom, ali danas više o Sutorini i izlazu na more - ne govori. 

I nije jedini. Zanimljivo je da se Sutorina u srpskom entitetu BiH tek sporadično pominje. Predsednik Srpske svojevremeno je izjavio da bi se radovao da teritorija tog entiteta "dodirne more", ali i da ne bi želeo da se sukobljava sa Crnom Gorom.

Pitanje granice je važno i nije to pitanje emocija i bratskih odnosa - upozoravaju politički analitičari.

"Mene malo čudi recimo način na koji se ponaša Dodikova vladajuća partija u RS i SDS Bosićeva, suvladajuća u BiH, jer je u ovom trenutku veći interes Republike Srpske nego hrvatskih delova BiH da dođe do izlaza na more", navodi Cvijetin Milivojević.

Sutorina, AVNOJ, Dejton... 

Ipak, Sutorina i njeno eventualno pripajanje Bosni i Hercegovini otvara nova pitanja: da li bi eventualna promena granica uticala na promenu Dejtonskog sporazuma i koliko je izvesno da bi to bio "srpski izlaz na more"?

"Ne verujem da bi to bila isključivo teritorija Republike Srpske samo zato što se prirodno naslanja na Trebinje koje pripada RS, vrlo je moguće da bi Srbi dobili više s obzirom da to jeste prirodni nastavak Trebinja i to jeste uvek bilo do te stare Hercegovine", ocenjuje Milivojević.

Kako izlaz na more u Neumu većinski pripada bosanskim Hrvatima, mnogi time objašnjavaju zašto su baš bošnjačke partije zainteresovane za Sutorinu.

Čak se spominje da bi zbog kolektivnog interesa svih nacija oblast Sutorine, ukoliko bude vraćena, u BiH bila distrikt, kao Brčko. Ipak, sve je to budućnost koja nije mnogo izvesna, jer su neke druge promene, one u susedstvu, mnogo izvesnije.

"Ja mislim da će pritisak, pre svega zvaničnog Brisela i Vašingtona biti takav da će BiH i to sva tri naroda u BiH, morati da odustanu od mora, jer onog trenutka kad Crna Gora uđe u NATO, tog trenutuka NATO neće dozvoliti da se menja tertorija jedne zemlje, članice NATO-a", tvrdi Milivojević.

Ipak, bez obzira na pasivnost zvanične Banjaluke ili nestrpljivost Sarajeva, ili savete koji dolaze iz uticajnih međunarodnih krugova, naročito iz Sjedinjenih Američkih Država, Sutroina je tek jedno od otvorenih graničnih pitanja.

Neki je porede sa Šarengradskom adom - delom i zbog veličine površine na kojoj se prostire. Oni koji zagovaraju međunarodnu arbitražu, smatraju da je prilika za rešenje pitanja Sutroine, odnosno severnog dela Prevlake - aktuelni spor koji se vodi između Hrvatske i Crne Gore o južnom delu Prevlake i da bi granice na poluostrvu mogle da se ucrtaju u jednom potezu.