"Skoplje 2014", istorija ili provokacija?

Krajem maja sledeće godine, u centru makedonske prestonice trebalo bi svečano da bude otvoreno "Skoplje 2014". Kontroverzni projekat od početka je podelio javnost: jačanje makedonskog identiteta ili politički testament vladajuće partije VMRO-DPMNE kojim se, pritom, provocira Atina?

Tamošnja javnost spekuliše i o ogromnim sumama koje su uložene u realizaciju te ideje.

Oni koji godinama nisu bili u makedonskoj prestonici, na nekadašnji strogi centar podsetiće možda samo Kameni most. Skopljanci, u šali, kažu da ga i oni, ako nekoliko dana ne odu do centra, teško prepoznaju.

"Dobra strana projekta je to što se gradi i s druge strane Vardara i što će i taj deo grada oživeti, pre svega zahvaljujući administrativnim objektima", kaže arhitekta Natka Hristomanova.

Profesor skopskog Arhitektonskog fakulteta Miroslav Grčev kaže da je naporno gledati centar Skoplja.

Nove zgrade pozorišta, filharmonije, suda, muzeja makedonske borbe, savremene umetnosti, sve ih nadvisuje "Ratnik na konju" u liku Aleksandra Makedonskog.

Ne izostaje ni nad desetinama spomenika, statua, bronzanih skulptura: Goce Delčev, carevi Samuil i Justinijan, Ćirilo i Metodije.

Pristalice projekta kažu da je reč o vraćanju duga istoriji pre Drugog svetskog rata, dok oni drugi smatraju da je reč o falsifikovanju istorije.

Da li je reč o estetskom preporodu ili novokomponovanom turbo-folk identitetu?

Slikar Aleksandar Stankovski kaže da nema previše stilova. "To je neoklasicistički stil koji je najadekvatniji da se izrazi jedna istinita priča, teško je modernističkim sredstvima iskazati nešto što se zbilo pre 2.000 ili pre 100 godina", objašnjava Stankovski.

Profesor Grčev, međutim, to vidi kao pokazatelj nepismenosti, perverzne nemuštosti. "To je arhitektonsko buncanje ako pretpostavimo da su stilovi nekakvi arhitektonski jezici", navodi Grčev.

Za razliku od pre nekoliko godina, ovoga puta jedva smo našli one kojima se ne dopada novi izgled centra.

Projekat "Skoplje 2014" drastično menja izgled grada, ne samo u odnosu na period pre razornog zemljotresa 1963. godine, već i u odnosu na postzemljotresno Skoplje, koje je gradila tadašnja Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, a pomagalo 80-ak zemalja.